Ovde dolazimo do jednog veoma bitnog elementa u planiranju nastave. Kada uopšte razmišljate o nekom času koji trebate da održite ono što vam prvo padne na pamet je kako će taj čas izgledati. Čak i kad ne stignem da pripremim čas kako želim, ja na čas krenem sa nekom idejom kako ću improvizovati i realizovati čas. Metodska razmišljanja je ustvari postavka metoda tokom plana toka časa. Metode aktivne nastave su veoma lep i snažan alat u nastavi, ali mogu da budu veoma opasne. Pogotovu ako ih ne koristimo kako treba a i za ono što treba.
Na početnim seminarima sam se oduševljavao metodama (a i dan danas) ali kada sam to krenuo da primenjujem na časovima nije bilo baš tako glatko. Metode NIKADA ali NIKADA ne smeju biti cilj časa. Jeste da one unose dinamiku na času i da učenici to vole ali ne trebamo se truditi da čas prilagodimo metodi nego da metodu prilagodimo času i da je samo iskoristimo da bi došli do cilja. Učenicima uvek moramo objasniti njihovu ulogu u metodi. Neki od njih lako shvate ali nekima moramo to bolje objasniti jer su nam na času svi potrebni. Ne treba preterivati sa metodama, optimalno je dve metode za dvoča (faza informisanja i faza izrade).
Nastavnik mora odlučiti koje nastavne metode da upotrebi, da bi ciljevi učenja bili postignuti. Razlikujemo sledeće grupe nastavnih metoda:
- Celovito – analitički postupci: polazeći od ukupnog utiska, problem se razlaže na sastavne delove i obrađuje korak po korak.
- Elementarno – sintetički postupci: u nastavni se obrađuje element po element, da bi se na kraju došlo do određene celine.
- Projekatske metode: učenici po mogućnosti samostalno odrađuju i shvataju.
Razne metode imate opisane u kategoriji nastavne metode…
Takođe pri izboru metoda moramo voditi računa da svi učenici podjednako učestvuju u radu. U metodskim razmišljanjima pišemo praktično tok časa, šta u kom trenutku radimo i trebamo ih pisati za svaki čas. Primere nekih metodskih razmišljanja imate ovde:
metodska razmišljanja 1 (39 KB pdf)