Kao i svaki zimski raspust (koji važi za učenike a ne za nastavnike) uvek iskoristimo za neki seminar. Ovog puta je to bio seminar o ocenjivanju. Akreditovani seminar Zavoda za vrednovanje, koga su vodile Ljiljana Tešanović i Ljiljana Stojanović iz Tehničke škole Zaječar. Generalno ovakav seminar uvek vredi, mislim na temu, jer ocenjivanje predstvalja bolnu tačku obrazovnog procesa i vredi čuti nove informacije.
Na seminaru smo se bukvalno smrzli. Jer grejanje se za škole izgleda isključi kada su učenici na raspustu. Moja očekivanja od ovog seminara su bila mnogo velika, ali izgleda da sam promašio seminar. Ne znam kako moje kolege ali ja na ovom seminaru nisam baš shvatio koje tehnike i metode ocenjivanja u kom trenutku da primenim. Kasnije su mi rekli da to i nije cilj ovog seminara. Uglavnom su obrađivane funkcije ocenjivanja, nešto malo o Blumovoj taksonomiji i kako učeniku obrazložiti ocenu. Korisne stvari ali … pre toga moramo znati i nešto drugo. Mislim da to nije propust voditelja nego onoga ko je naručio seminar.
Voditeljke su imale veoma dobru komunikaciju sa nama. Svaka im čast, koristile su mnogo primera iz svog iskustva i razvijale kvalitetnu diskusiju. Nismo uvek dolazili do rešenja, što je mala zamerka ali je to bilo OK. Moderacija je bila veoma slaba. Korišćeni su materijali sa prethodnih seminara koji su bili pripremljeni za osnovne škole, na moderacijskim tablama je sve bilo toliko sitno da nije imalo razloga da se kači, jer se ništa nije videlo. Ono što je meni smetalo je što nigde nije bio plan rada i nisam uopšte mogao da ispratim ideju i tok seminara.
Radionice su bile relativno OK, ali ih je bilo malo možda oko trećinu vremena i manje. Ostalo je bila uglavnom priča, koju ćemo zaboraviti već danas. Priručnik koji sam prelistao je čini mi se kvalitetan i to je dobra stvar pa je priča mogla da izostane jer je ima u priručniku.
Sve u svemu nisam baš zadovoljan kako sam utrošio ova dva dana. Nekako sam stekao utisak da je seminar odrađen relativno površno iako se vidi da su voditeljke apsolutno stručne i kompetentne da urade ono što treba, a pogotovu da imaju iskustva. Ako bih trebao da ocenim ovaj seminar i obrazložim ocenu to bi bilo ovako:
Seminaru, dobio si jedva trojku.
Nisam u potpunosti uspeo da ispratim tok i ideju izlaganja, pogotovu što si probijao sve vremenke termine. Retko šta sam video na tabli i projektoru a kamo li na posterima na kojima je nešto pisalo u boji. Morao si više da se potrudiš a da se ne oslanjaš na prethodnu slavu i iskustvo. Ocena je trojka samo na šarm i komunikaciju voditelja i nadam se da ćeš u budućnosti da revidiraš svoj rad i neke materijale obnoviš i ubaciš još koju radionicu. Ima vremena za tebe.
Kod nas je problem što uopšte postoji brojčano ocenjivanje. Ono što se radi u prvom osnovne je idealno – ako čovek zna kako to da odradi. U zemljama koje imaju najsavršeniji školski sistem (ne, ne mislim na Nemačku ili Ameriku, pogotovo ne na ovo potonje, mislim na Skandinavce) – brojčano ocenjivanje ne postoji.