Blumova taksonomija 56

Gledajući statistiku na ovom sajtu, šta ljudi najčešće traže na googlu, najviše se pojavljuje reč Blumova taksonomija. Ja sam nešto o tome pisao u nekim tekstovima ali sad ću pokušati da prenesem svoje viđenje tog pojma i kako ga možemo iskoristiti.

1956. godine Bendžamin Blum, američki školski psiholog, je sa svojim kolegama razvio klasifikaciju nivoa učenja. On je primetio da 95% pitanja na testovima zahteva od učenika da misle samo na najnižem nivou… ponavljanje informacija.  Postoje tri domena obrazovanja, odnosno načina usvajanja određenog sadržaja.

• Kognitivni domen – usvajanje znanja,
• Afektivni domen – stavovi, vrednosti i interesovanja,
• Psihomotorni domen – veštine

Svaki od ovih domena ima svoje nivou usvajanja informacija. Mi ćemo se zadržati na kognitivnom domenu, na nivou znanja, jer s e sa time najčešće srećemo u školi. Blum je identifikovao šest različitih nivoa učenja unutar kognitivnog domena, od najjednostavnijeg (ponavljanja činjenica) preko složenijih mantalnih nivoa do najvišeg (evaluacije).

Ovi nivoi nose određene glagole pomoću kojih definišemo dubinu usvanja sadržaja. Te glagole možemo predstaviti sledećom tabelom:

Kako to nama nastavnicima može koristiti?

Kada dobijete predmet koji ćete držati naredne godine, vi pronađete u službenom glasniku nastavni plan za taj predmet u kome uglavnom stoje sadržaju koje trebamo preneti učenicima. Međutim uvek ostaje otvoreno pitanje do koje dubine trebamo iće kada prenosimo znanje, veštine … To je u našim starim nastavnim planovima prepušteno nastavnicima, što nije dobro. Mislim u svakom slučaju to određuje nastavnik ali ne na ovakav način.  Iz kog razloga? Pa može se desiti da dva nastavnika koji predaju isti predmet istom profilu, čak u istoj školi različito traže od učenika. E to nije dobro.

U novim nastavnim planovima, gde je obrazovanje zasnovano na ishodima, ishodi su rečenice koje počinju nekim od ovih glagola iz gornje tabele. I nastavnik zna da ako pročita da učenik nabroji, nema potrebe da traži nešto više od njega. Naravno nastavnik to može raditi ali ne bi trebao to ocenjivati, nego se držati samo ishoda.

Natavnici koji rade po starim nastavnim planovima u kojima nema ishoda, trebali bi samo napraviti ishode i sa svojim kolegama uskladiti glagole i dubinu koju traže od učenika.Ovo ne znači d ase nastavnici slepo drže tog nivoa prilikom prenosa znanja. Nastavnik će uvek učeniku preneti malo više sadržaja ali kasnije kada ocenjuje neće tražiti od njega ništa više nego što piše u ishodu u nastavnom planu.

Uzmimo slučaj predmeta Osnovi elektrotehnike. Taj predmet se javlja i u III stepenu i u IV stepenu elektrotehničke struke. I ako uzmete nastavni plan videćete da ima iste teme : elektro-statika, elektro-dinamika … Ovde nastavnik mora odrediti nivo do koga će ići kod učenika u III stepenu a do koga u IV stepenu. Npr. kod III stepena ide samo do nivoa razumevanja, dok kod IV ide do analize. I samim tim glagoli u tim kolonama mu definišu ono šta treba tražiti od učenika.

Ovime ćemo jasno napraviti gradaciju ocena i rešili smo jedna veliki problem, ocenjivanje. Ako vam je u ishodu tražnja: nabroji države Balkanskog poluostrva, i ako učenik samo nabroji, ta ocena je čista petica. Jer je zadovoljio ishod koji je za njegov profil (npr. konobar).  A ako u njegovom ishodu piše: objasni zašto su baš te države na balkanskom poluostrvu, ako učenik samo nabroji dobiće nižu ocenu a ako zna i da objasni onda ocena pet, jer mu tako piše u nastavnom planu (npr. turistički tehničar.)

Blumova taksonomija je odličan reper nastavnicima kada planiraju svoju nastavu. Pogotovu što nam govori do kojih nivoa da idemo priikom rada sa učenicima. Uglavnom trebamo postaviti visoke kriterijume i tražiti od učenika za ocenu 5 nivoe analize, sinteze ili evaluacije i ako nam učenik puko prepriča samo ono što smo mi njemu preneli …. ocena mora biti drastično niža jer je to nivo znanja.

Blum je to otkrio 1956 godine i tada su postavljeni temelji kvalitetnog obrazovanja, dok rezultati kod nesa govore da su nači učenici još uvek na nivou znanja, bar vlika većina njih.