Yearly Archives: 2009

Drugi dvočas obrade teksta 2

This entry was posted in Opis časova Vesti and tagged aktivna nastava Klipertove metode Pripremanje časa on by

Obzirom da mi se svideo prvi čas koji sam odradio po Klipertu, rešio sam tako da odradim drugi. Kako je ovo još uvek malo duži uvod u obradu teksta a i učenici uglavnom ovo znaju, pripremio sam im materijal koji se odnosio na oblikovanje teksta. Taj radni list je imao četiri pasusa i u njemu ukratko opisano: selektovanje teksta,  oblikovanje teksta (meni Format/Font), stilovi i kopiranje teksta. Ali da im tekst ne bi bio dosadan opet sam izostavio naslove pojedinih pasusa kao i mnoge pojmove u pasusima. To su morali sami da upišu ali su imali pravo da koriste računar. A dao sam im i neke slike u štampanom obliku da povežu sa tekstom. Nakon te informacije dobili su mali radni zadatak da srede nešto u nesređenom tekstu. Fazu informisanja su odradili odlično a ovde je bilo malo pitanja. Logično jer su u fazi informisanja radili u paru a u […]

Ispuni slova 4

This entry was tagged aktivna nastava Nastavne metode and posted on by

Tok obuke Neki stručni pojam iz gradiva se ispisuje na sredini papira. Svako slovo postaje deo nekog drugog pojma na zadatu temu. Nastavnik (ili neko od učenika) grupiše dobijene pojmove i ispisuje ih na flipchart-tabli. Na taj način dobije se tzv „zbirka pojmova“ o kojima će biti reči u okviru nastavne teme. Radi se samostalno. Komentar Učenici po pravilu vole ovu metodu jer im se čini da rade nešto neobavezno. Za izradu najčešće nije potrebno više od 5 minuta. Kao polazni pojam ne mora se uvek koristiti stručni pojam; to može biti ime i prezime učenika, ime praznika (npr. nova godina, ili deda mraz)… Ono što je važno je da se slagalica popunjava pojmovima vezanim za zadatu nastavnu temu. Materijali papir, olovka, flomasteri, kartice, flipchart ili moderacijska tabla Primeri stručni pojam: obrada teksta Upotreba Ova metoda se može koristiti tokom faza informisanja. Pogodan je prilikom uvođenja u novu nastavnu oblast, […]

ABC – zid na temu 1

This entry was tagged aktivna nastava Nastavne metode and posted on by

Tok obuke Na moderacijskoj tabli na levoj strani lista nastavnik vertikalno ispisuje azbuku. Potrebno je da učenici za svako slovo iz azbuke (ako je moguće) pronađu odgovarajući pojam iz teme. Može se tražiti od učenika da prilikom ispisivanja i objasni pojam. Komentar Ovom metodom se mogu proveravati samo teorijska znanja učenika i može se primeniti na bilo koju nastavnu oblast/modul. Rad može biti organizovan kao samostalan, u parovima ili po grupama. Materijali Moderacijska tabla, papir, kartice, flomasteri Primeri Rad sa tabelama: A – autosum, average, autofill B – bold, border C – copy, cut … Upotreba Ova metoda se može koristiti prilikom pripreme za test, zatim kao provera usvojenog znanja učenika sa prethodnih časova, za sistematizaciju. napomena: ovaj tekst je preuzet sa materijala koji se koristi za seminar “Predmatna didaktika – računarstvo i informatika” a čiji su autori nastavnici foruma informatike u projektu GTZ-a – reforma stručnog obrazovanja.

Didaktička struktura nastavne oblasti 6

This entry was posted in Berlinski model planiranja nastave Vesti and tagged didaktika predmeta mesečni planovi planiranje časa tematsko planiranje on by

Za one koji prate Berlinski model, evo jedne interesantne novine. Ovo takođe nije novina jer naši pravilnici jasno vide tematsko planiranje ali se kod nas uglavnom koristi mesečno. Kao što je poznato kada dobijemo predmete koje ćemo držati te godine, krenemo da pravimo naše planove. Dužni smo da napravimo globalni plan i da ga predamo PP službi. Naravno to lako završimo jer upisujemo samo module (nastavne oblasti) i broj časova. Apslolutno bespotrebno ali ajde. Sledeće planiranje je mesečno, kada razrađujemo nastavne jedinice po časovima u toku narednog meseca. Planiramo šta i kako ćemo raditi i to unosimo u mesečni plan (ako nekom zatreba …) Malo mi je čudan taj mesečni ali je dobar kao podsetnik i mnogo se iz njega može videti. Sledeći planovi koje radimo su pripreme za čas, koje su po meni takođe neophodne (samo zavisi u kojoj formi). E, pored ovog mesečnog planiranja postoji i tematsko planiranje, […]

Prvi časovi obrade teksta 2

This entry was posted in Opis časova and tagged aktivna nastava Klipertove metode Pripremanje časa on by

Uvek oduševljen nečim novim rešio sam da probam da učenicima predstavim teoretske sadržaje na jedan drugi način. Obzirom da se radi o prvim časovima o programu za obradu teksta, potrebno je malo teorije da bi kasnije učenici znali da praktično rade. I baš mi se sviđa kako je prošao ovaj deo u pokušaću stalno da koristim malo teorije mada neznam da li je to uvek izvodljivo. Čas sam podelio na faze i planirao da oni sve sami odrade. Najveći akcenat sam stavio na informisanje i na osiguranje znanja. Početnih pet minuta motivacije sam iskoristio za razgovor kojih sve programa za obradu teksta ima i odakle ti programi kod nas u računaru. Onda sam ih podelio u parove i dao im radni list koji je sadržao 5 pasusa kojima su trebali dati naslove. Pasusi su bili sa tekstom o radnom okruženju, podešavanju margina, opciji pomoći, veličini i orijentaciji papira i snimanju […]

Metodska razmišljanja

This entry was posted in Berlinski model planiranja nastave Pristup nastavi Vesti and tagged berlinski model metodska razmišljanja pripremanje nastave on by

Ovde dolazimo do jednog veoma bitnog elementa u planiranju nastave.  Kada uopšte razmišljate o nekom času koji trebate da održite ono što vam prvo padne na pamet je kako će taj čas izgledati. Čak i kad ne stignem da pripremim čas kako želim, ja na čas krenem sa nekom idejom kako ću improvizovati i realizovati čas. Metodska razmišljanja je ustvari postavka metoda tokom plana toka časa. Metode aktivne nastave su veoma lep i snažan alat u nastavi, ali mogu da budu veoma opasne. Pogotovu ako ih ne koristimo kako treba a i za ono što treba. Na početnim seminarima sam se oduševljavao metodama (a i dan danas) ali kada sam to krenuo da primenjujem na časovima nije bilo baš tako glatko. Metode NIKADA ali NIKADA ne smeju biti cilj časa. Jeste da one unose dinamiku na času i da učenici to vole ali ne trebamo se truditi da čas prilagodimo […]

Pegagoške namere i značaj teme

This entry was posted in Berlinski model planiranja nastave Pristup nastavi Vesti and tagged pedagoške namere planiranje časa značaj teme on by

Pedagoške namere Kada planiramo nastavu, osim obrzovnog sadržaja moramo voditi računai o pedagoškom aspektu. Šta je u stvari ono što nastavnik želi na svom času da postigne? Nastava je događaj koji je orijentisan ka cilju. Svaki nastavnik mora pri planiranju nastave da razmišlja o pedagoškim intencijama, tj kojim ciljevima u nastavi teži. Mora voditi računa o tome da li učenici trebaju da steknu znanja, veštine ili uverenja. Potrebno je proveriti da li nastava učenicima treba da prenese pragamatične veštine, kao i to da li su u prvom planu određene veštine ili učenici treba da kroz vežbanje steknu navike. U pedagoškim namerama potrebno je predstaviti na koji ćemo način učenike uvesti u nove sadržaje. Kako povezati životne situacije koje su njima poznate sa novim situacijama a da ih u startu ne odbijemo od teme. Definišemo kako će tok nastave uticati na učenike, da li ih prepustiti individulanom ili grupnom radu. Pedagoške […]

Analiza uslova. Element planiranja nastave 1

This entry was posted in Berlinski model planiranja nastave Pristup nastavi Vesti and tagged analiza uslova planiranje časa on by

Analiza uslova spada u element planiranja nastave na koje nastavnik ne može da utiče. Nastava je povezana sa određenim pretpostavkama kako od strane nastavnika tako i od strane učenika. Učenici i pre nego što upoznaju predmetnog nastavnika već znaju sa čim se susreću. Neke informaije su dobili od svojih prijatelja, nebitno da li su tačne ili ne. Tako i nastavnik pre nego što uđe u odeljenje stvara neku sliku na osnovu svog iskustva sa istim profilom od prethodnih godina ili na osnovu utisaka kolega koji su već bili u tom odeljenju. Razlikujemo dve vrste pretpostavki: Antropološke pretpostavke Društveno kulturne pretpostavke Antropološke pretpostavke: Na komunikaciju na času, kao i na postizanje ciljeva utiču razni faktori kao npr. dob, pol, lična raspoloženja … U svakoj nastavi  pretpostavlja se izvestan stepen prilagođavanja učenika na karakteristike nastave inače nastava ne bi mogla da se održi. Tako i sam nastavnik koliko toliko mora da se […]

Berlinski model planiranja nastave 3

This entry was posted in Berlinski model planiranja nastave Pristup nastavi Vesti and tagged berlinski model on by

Ovaj naziv baš lepo zvuči i daje neku novu – savremenu notu planiranju nastave. Nije nešto epohalno drugačiji od klasičnog planiranja, ali je po meni funkcionalniji i efikasniji. Uglavnom se odnosi na planiranje aktivno orijentisne nastave, odnosno nastave u kojima učenici imaju aktivnu ulogu na času. Kroz ove tekstove predstaviću neke elemente u planiranju nastave, koje imaju veliku ulogu u nastavnom procesu, a to su: Analiza uslova, Pedagoške namere, Značaj teme, Didaktička struktura nastavne oblasti – modula, Metodska razmišljanja, Plan toka časa, Nastavni materijal i sredstva Ciljevi nastave Znači, da bi uspešno planirali (a kasnije videćemo i realizovali čas) potrebno je proći sve ove delove. Naravno ne planiramo svaki deo za svaki čas, neki delovi se planiraju za oblasti (module) a neki za čas ili dvočas, tročas … Ako svakom delu (fazi) pristupimo krajnje profesionalno, moći ćemo veoma lako voditi odeljenje (ili grupu) kroz gradivo. I to sa visokim kriterijumima. […]

Obuka u birou (1) „E, sinko, toga u moje vreme nije bilo…“

This entry was posted in Iskustva... Vesti and tagged aktivna nastava obuka u birou on by

Pre nekoliko meseci su mi postavili sledeće pitanje: „Da ponovo upisuješ ekonomsku školu da li bi opet upisala ekonomskog tehničara ili neki od oglednih profila?“ Moj odgovor je bio da bih sigurno upisala neki ogledni profil. A zašto? Pa, pored opštih prednosti u pogledu aktuelnosti ovih novih profila tu je, pre svega, obuka u birou kao nastavni predmet koji čini njihovu okosnicu i koji, po meni, izdvaja ogledne profile od klasičnih profila koje smo mi pohađali. Meni se, pre svega, svideo sam koncept simulacije rada preduzeća. U ovakvom načinu rada uloga i nastavnika i učenika je izmenjena u odnosu na tradicionalnu nastavu. Nastavnik dobija i ulogu direktora, koji upravlja preduzećem, rukovodi, nadgleda rad… a učenik dobija i ulogu radnika zaposlenog u preduzeću koji izvršava dobijene zadatke, donosi odluke, organizuje poslovanje, sarađuje sa drugim zaposlenima, sa okruženjem… Samim tim, učenik ovde gubi pasivnost i dobija aktivnu ulogu jer je prinuđen da […]