Monthly Archives: април 2010

Karlsrue je odličnan grad. Divno mesto za odmor …. stvarno je tiho. Ima stvarno lepih stvari da se vidi, ali ono što me je najviše oduševilo je infrastruktura. Logično je da budu razvijeni, kada su im putevi, saobraćaj, službe fenomenalno uređene. Školu sam prepoznao tek kad sam video natpis, jer spolja mi izgleda kao IT korporacija. Smešno je da pričam kako je škola uređena. Jednostavno zatvorite oči i zamislite kako bi voleli da izgleda vaša škola … pa dodajte još neki „gežet“ i to vam je to. Kada sam napustio srednju školu ostao mi je jak utisak koliko je to moćna institucija. Jednostavo sam osetio da je apslolutno ravnopravna sa lokalnom zajednicom i sa prvredom. Ne bitno je što ne zarađuje novac kao firma, ali vidi se da je u svim privrednim strukurama. Ravnopravni je partner u radu grada i svaka škola se visoko kotira i njena reč se poštuje […]

Već nekoliko godina pokušavamo da smislimo kako da unapredimo našu profesiju. Uglavnom nam u tome pomažu kolege iz „malo“ razvijenijih zemalja dok nam naše ministarstvo ne odmaže … mnogo. Svašta sam čuo o obrazovnom sistemu Nemačke, kako je tamo super, dualni sistem, uređene škole …. milina biti profesor. Internet ko internet, lepo približava stvari ali live je live. I tako rešismo da skoknemo do naših kolega i vidimo kako se oni snalaze sa problemima (ako ih uopšte imaju) i pokušamo nešto da prepišemo od njih (kao i svi loši đaci). Ovde ću pokušati da postavim seriju tekstova po danima kako i šta ima u prijateljskoj nam Nemačkoj i njihovom obrazovnom sistemu. Da kažem da sam se spremio veoma brzo. Neke sitnice …. mada opredelio sam se za „kežual“ varijantu. Na ekipi mi može svako zavideti i ne sumnjam da će ovo biti odlično studijsko putovanje. Ekipa mala ali odabrana … […]

Neko je na jednom evaluacionim listiću napisao ovaj naslov. To je valjda rekao Seneka . Ima pravo u potpunosti, izgleda da put do mozga ide preko stomaka 🙂 Kažu da mi nismo navikli da radimo. Nekako okružen sam ljudima koji mnogo rade, samo mislim da ne cene dovoljno svoj rad. Oko mene su i neki stranci koji dolaze iz zemalja koje su razvila građansko društvo i uče mene kako da to ovde napravim (bar u jednom sektoru).  Rekoh im: „Ma to je lako, ja radim sa nastavnicima!“ Ali navika je jedna čudna stvar. Ne želim da kritikujem nastavnike ali očekujem da mi budemo najbolji među jednakima i da imamo mnogo širi pogled na stvari oko nas. Ne znam dali sam u pravu … ali primetno je da mađu mnogima vlada i „uskogrudost“. Odakle nama pravo da mislimo da smo nezamenjivi? Ne bitno da li smo savetnici, direktori škola, nastavnici  ili tetkice, […]