Monthly Archives: мај 2010


Kao dobra prezentacija ?!?! 3

Faza prezentacije, diskusije ili evaluacije ili ma bilo koja faza časa uglavnom sadrži neku prezentaciju, nekog rada. U poslednje vreme je veoma popularno da se prezentuje putem elektronskih prezentacija uglavnom MS Power Point-a. Što je sasvim u redu, jer je program relativno lak za kreiranje prezentacije i prezentacija lako prepravljiva u poslednjem trenutku. Sad na kraju godine vidim da je jurnjava za projektorima po školi, jer nekako na kraju godine svi prezentuju seminarske radove, istraživanja …. ili bilo koji deo časa. Uglavnom puštamo učenike da sami prave prezentacije i da nam tako predstave svoj rad. Mada se i nastavnici sve češće opredeljuju da predstave lekcije putem PowerPoint-a. Pre nekoliko godine je možda i sinonim za uvođenje tehnologije u nastavi (ili čak aktivnu nastavu) bila PowerPoint prezentacija. Nadam se da smo se malo pomerili od toga i da je danas situacija drugačija. Prisustvovao sam velikom broju predavanja na kojima je ppt […]


9 važnih stvari za uspešnu lekciju 6

Lutajući netom i sakupljajući informacije sa nekih „stranih“ sajtova naišao sam na nekoliko stvari koje su neophodne za put od planiranja do realizacije dobrog časa. Naravno, ovde ništa novo nisam smislio, sve mi ovo odavno znamo, ali kako je ponavljanje majka učenja ….. nije loše ponoviti. Nadam se da će neko pažljivo ovo pročitati i javiti mi za neku grešku ako je ima, jer nisma baš vešt u prevođenju sa svih svetskih jezika. A ni google translate mi ne pomaže mnogo. Na početku ciljevi Naravno da je ovo dato kurikulumom, ali jasno da možemo malo korigovati naš plan u zavisnosti od odeljenja. Naravno, da većina nas nastavnika voli da pretera u nivou znanja koje prenosi učenicima, pa su nam zbog toga uvek potrebni ciljevi/standardi koji će nas vraćati na „pravi put“. Napravimo plan za ishod a ne za aktivnost Razmislimo šta naši učenici treba da nauče, pa razmislimo kako će […]


Inovativnost i kreativnost u nastavi 4

Inovacije – zahtev vremena Živimo u vremenu u kome svakog trenutka u svakoj oblasti života dolazi do otkrića novih ideja, tehničkih i naučnih. Pratiti ih sve, a kamoli i sam dati doprinos razvoju,  čoveka stavlja u poziciju  unapred izgubljene bitke. Inovativnost tako postaje zahtev vremena, ali je, istovremeno, relativizirana, jer ono što je inovantno danas, već sutra nije; ono što je u jednom društvenom miljeu odavno napušteno, u drugom je još uvek novo, u trećem tek postalo aktuelno. Mudar čovek, zato, da bi u trci ostao, izgrađuje sopstveni stav, misao i stil . On može biti rigidan, te se držati oprobanog, što i nije loše  koliko nam izgleda, ako se pokazalo efikasnim i ako odoleva zahtevima vremena. Može se upustiti u bespoštednu trku praćenja inovacija i izabrati najcelishodnije za svoj cilj, što je, savremenom čoveku jedino moguće. Inovativnost u nastavi = promena Inovativnost u nastavi, takođe, javlja se kao zahtev […]


Privreda = obrazovanje = privreda 1

Već sam pisao koliko je privreda važna za sistem obrazovanja u Nemačkoj. To sam osetio na lokalnom i pokrajinskom nivou, a  nakon posete Saveznom ministarstvu prosvete Nemačke, video sam da se oni ne šale. Nastajanje njihovih obrazovnih profila je u potpunosti prepušteno privredi. Ovo smo i mi preuzeli (odnosno možda su i oni od nas, nisam siguran ali slično je). Savezni institut za razvoj obrazovanja, je ustanova koja koordinira procesom nastajanja obrazovnog profila. Naravno ovo joj je samo jedna od uloga. Jednostavno privreda se obrati njima, ili direktno neka kompanija ili neko udruženje sa zahtevom da se razvije neki karakterističan profil koji je njima potreban. Nakon toga vrše se razgovori sa privredom oko karakteristika tog „budućeg radnog mesta“ i definišu se osnovne radne kompetencije.  Postupak je sličan kao kod nas jer nakon toga se sastaju pisci kurikuluma i prave nastavne planove i programe na osnovu zahteva privrede. Da kažemo sasvim […]


Fizičko vaspitanje i internet 9

U razgovoru sa kolegama često nailazim na mišljenja da nije moguće na svim časovima primeniti aktivnu nastavu. A tek računare i internet …. Kada pokušavam to da objasnim odmah mi kažu: „Pa da ti si informatičar … tebi je sve moguće“ Dokle li bi stigao ovaj svet da samo informatičari koriste internet. Sa zadovoljstvom bih ukinuo informatiku u srednjim školama (znam da će me sad kolege informatičari razapeti 🙂 ) ali mislim da je to jedini način da svi ostali nastavnici krenu da koriste internet i računare. Ovako kad imaju jednog „čoveka za sve“ razvoj je težak. Ovo možda i nije najadekvatniji uvod, ali došao sam do časa svoje kolegenice Mirjane Spasić, koja je na svom času fizičkog vaspitanja uspela da spoji internet i fizičko. Ovde ću vam dati njenu pripremu i plan toka časa …. nadam se da će biti od koristi. Znam da će sad mnogi reći … […]


Ko sve ne radi u prosveti … 1

Dosta je teško opisati nemački sistem obrazovanja. Uglavnom, pokrajine su veoma jake autonomne institucije, kao nekada naše republike. Ministarstvo prosvete svake pokrejine ima svoje centre ili zavode, institucije koje čine neku spregu između države i samih nastavnika. I u tome je najveća njihova snaga, preko tih centara imaju brzinu reagovanja na promene i kontrolu kvaliteta u školama. Time rešavaju problem koji je kod nas veoma izražen a to je tromost Ministarstva prosvete. U poseti jednom takvom centru koji se naziva „Seminar za stručne škole“ video sam kakav put prolaze njihovi nastavnici pre nego što uzmu dnevnik. Na fakultetima završavaju smerove koji su specijalizovani za rad u prosveti. Npr. na ekonomskom fakultetu idu na smer koji ima predmete neiphodne za rad u školi. Nakon završetka fakulteta i dobijanja jakih teoretskih znanja, dolaze u ovaj centar u kome rade 18 meseci odnosno 3 semestra. Za to vreme pronalaze posao u školi i […]