Lutajući netom i sakupljajući informacije sa nekih „stranih“ sajtova naišao sam na nekoliko stvari koje su neophodne za put od planiranja do realizacije dobrog časa. Naravno, ovde ništa novo nisam smislio, sve mi ovo odavno znamo, ali kako je ponavljanje majka učenja ….. nije loše ponoviti. Nadam se da će neko pažljivo ovo pročitati i javiti mi za neku grešku ako je ima, jer nisma baš vešt u prevođenju sa svih svetskih jezika. A ni google translate mi ne pomaže mnogo.
Na početku ciljevi
Naravno da je ovo dato kurikulumom, ali jasno da možemo malo korigovati naš plan u zavisnosti od odeljenja. Naravno, da većina nas nastavnika voli da pretera u nivou znanja koje prenosi učenicima, pa su nam zbog toga uvek potrebni ciljevi/standardi koji će nas vraćati na „pravi put“.
Napravimo plan za ishod a ne za aktivnost
Razmislimo šta naši učenici treba da nauče, pa razmislimo kako će to implementirati na drugim časovima ili sutradan na poslu. Jasno se moramo držati tog ishoda a da bi došli do njega možemo koristiti razne aktivnosti koje nam padaju na pamet. Nekada se toliko zanesemo u metodama da se srž časa izgubi. Učenici su oduševljeni časom, ali pitanje koliko su i šta naučili.
Planirajmo unapred
Retko mi se desi da napravim dobar čas u last-minut ponudi. Nekako ponedeljak mi je rezervisan za to … nikako da sebe nateram da vikendom istražim nešto novo za čas, nego se oslanjam na stare stvari. Veoma je bitno da se na vreme planira čas, jer koliko samo puta ispaniram čas i u tom trenutku mi padaju na pamet nove ideje. Odmah unesem promene i čas bude odličan. Unapred isplaniran čas dovodi do toga da pripremimo materijal za čas, na vreme „otmemo“ lap top i projektor kolegama i naravno uvek imamo domaći zadatak za učenike.
Mislimo van učionice
Najbolji nastavnici su oni koji ne predaju predmet u izolaciji. Svaka lekcija koju učenici uče treba da se odnosi na nešto što oni ili uče ili rade na ostalim predmetima u školi ili van škole. Nikako apstraktne stvari. Ako uspemo da napravimo jasnu vezu između realnih dešavanja i školskih aktivnosti učenicima će ostati više zapamćenih informacija.
Timski rad
Da kažemo da se ovo podrazumeva, ali nekako uvek teško se realizuje u praksi. Saradnja nastavnika u planiranju nastave je važan element ako želimo da nam časovi ne budu sami za sebe. Ovime učenici imaju osećaj da svi radimo u istom pravcu. Naravno za početak pokušajte da sa jednim kolegom zajedno planirate časove, pa zatim povećavajte svoju grupu.
Veza sa realnim svetom
Aktivnom nastavom uspeli smo da prebacimo težište razmišljanja na učenike, raznim metodama dali smo interesantnu i dinamičnu notu času ali ipak praktičan rad je praktičan rad. Teško ga je primeniti na svim časovima, ali uvek ima prostora za neko istraživanje, seminarski rad … jednostavno pošaljite učenike van učionice. Jer ako ne mogu da naprave vezu između sadržaja sa naših časova i realnih situacija u našem gradu/okruženju …. onda ih ne učimo nikakvim korisnim stvarima.
Koristite tehnološke inovacije
Ovo je moj omiljeni deo, ali sigurno ima i onih koji misle drugačije da može i bez toga. Pa može …. ali. Jednostavno ako znam da moji učenici dnevno provode više vremena na Facebook-u nego vremena provedenim u školskoj klupi zašto da ne iskoristim i taj prostor. Jednostavno ne moram tamo da gradim štale i sadim lubenice, mogu tamo da im dajem domaći, šaljem nastavne materijale i zadatke. Ako znam da svako od njih ima mobilni telefon i mp4 player, snimiću svoj čas i podeliti im da im bude stalno dostupan. O ovome bi moga da ispišem dva bloga najmanje, ali ako sa nečim ne možemo da dobijemo borbu … pridružimo se.
Uvek imajte plan B
Pogotovu kad isprobavate nove metode, aktivnosti … ili nove lekcije. Uvek imajte neku varijatnu sa kojom možete završiti čas ako stvari krenu u ne planiranom pravcu. Npr. nestanak struje, skraćenje časova … može dovesti do toga da se gledamo sa učenicima. Jeste da je nastavnik onaj koji razmišlja brzo ali bolje je da već postoji neki plan B da bi osigurali nastavu.
Volite svoju lekciju
Za kraj ali ne i najmanje važno je da volite ono što predajete. Obzirom da je to naš poziv tu ne bi trebalo da bude problema. Ali kad aučenici vide da vi uživate u lekciji i da im jasno stavljate do znanja zašto je ovo bitno, uspećete da učenike inspirišete za učenje ali i stvorićete okruženje razoznalosti i uzbuđenja.
Inovacie nastavi su neophodne ako zelimo postici cilj vaspitnoobrazovni program.Jas sam profesorica u sredno strucnoj skoli u Skople,R.Makedonii.Veoma mi se dopada vasa idea za iskustvena razmena informacii a se so cel trajna i kvalitetna znanja ucenika.Molim vas pisite mi kako mogu da koristim vase iskustvene inovacie
Vanja
Hvala!
Izvesno vreme čitam ove Vaše članke i slažem se da su sjajni… Našla sam ih u pokušaju da nekim kolegama objasnim ishode i nove nastavne planove. Jedino mi je žao što nema više komentara. Bojim se da je razlog za to što u ovoj zemlji nema dovoljno motivisanih ljudi za posao nastavnika. Izgleda da je glavni motiv bavljenja ovim poslom nedostatak drugih poslova, a ne ljubav prema pozivu. Zbog toga mi je jako žao.
Izvinite na trolovanju… prijatan dan želim svima koji su pronašli ovaj blog, jer to znači da spadaju u izuzetke.
Znače mi mnogi od saveta iako nisam početnik. Slažem se da je ishod na prvom mestu, mada ga često zanemarimo što nije dobro. Povezivanje sa praksom i svakodnevnim životom čine naše časove uvek zanimljivim ali i za to treba i iskustvo i volja i sve na vreme osmisliti. Možda još u petak!
Znače mi mnogi od saveta iako nisam početnik. Slažem se da je ishod na prvom mestu, mada ga često zanemarimo što nije dobro. Povezivanje sa praksom i svakodnevnim životom čine naše časove uvek zanimljivim ali i za to treba i iskustvo i volja i sve na vreme osmisliti. Možda još u petak! Veliki pozdrav!
Izvinjavam se, drugo slanje istog komentara mi se omaklo