Dosta je teško opisati nemački sistem obrazovanja. Uglavnom, pokrajine su veoma jake autonomne institucije, kao nekada naše republike. Ministarstvo prosvete svake pokrejine ima svoje centre ili zavode, institucije koje čine neku spregu između države i samih nastavnika. I u tome je najveća njihova snaga, preko tih centara imaju brzinu reagovanja na promene i kontrolu kvaliteta u školama. Time rešavaju problem koji je kod nas veoma izražen a to je tromost Ministarstva prosvete.
U poseti jednom takvom centru koji se naziva „Seminar za stručne škole“ video sam kakav put prolaze njihovi nastavnici pre nego što uzmu dnevnik. Na fakultetima završavaju smerove koji su specijalizovani za rad u prosveti. Npr. na ekonomskom fakultetu idu na smer koji ima predmete neiphodne za rad u školi. Nakon završetka fakulteta i dobijanja jakih teoretskih znanja, dolaze u ovaj centar u kome rade 18 meseci odnosno 3 semestra. Za to vreme pronalaze posao u školi i paralelno pohađaju obuku. U ovom centru dodatno izučavaju pedagoške, psihološke, didaktičke i metodičke programe a paralelno u školi rade istraživačke radove. Na kraju dobijaju ocenu koja se sastoji od ocena iz centra i od direktora škole. Tek onda mogu ravnopravno kao svi nastavnici da rade u školi.
Ovaj centar se bavi još i dodatnim permanentnim obrazovanjem nastavnika … i to besplatno. Ceo ovaj proces je veoma težak i ispiti nisu ni malo laki (nisu formalni kao kod nas), ali oni koji prođu postaju nastavnici. Nije neko veliko interesovanje za posao nastavnika u srednjoj školi. Plata je oko 3000 evra bruto.
Sve u svemu razrađen sistem koji dovodi do toga da samo kompetentni stručnjaci za nastavu ulaze u učionice … skoro pa kao kod nas J
Hvala kolega što ste podelili ovo dragoceno iskustvo sa nama. Kad sam počela da radim u školi bila sam šokirana saznanjem da sam „ubačena“ u učionicu i prepuštena sama sebi. Kao u areni 🙂 Sećam se pedagoga te škole koja mi je rekla par korisnih rečenica i koje pamtim i danas, a sve ostalo sam naučila u živom dodiru sa učenicima. To je velika šteta za ceo nas obrazovni sistem, trpe svi u tom procesu. To je nedopustivo i kosi se sa zdravim razumom budući da greške u obrazovanju vidimo nakon zavšenog određenog ciklusa obrazovanja, a posledice ispaštamo dugi niz godina koji sledi.