Privreda = obrazovanje = privreda 1

Već sam pisao koliko je privreda važna za sistem obrazovanja u Nemačkoj. To sam osetio na lokalnom i pokrajinskom nivou, a  nakon posete Saveznom ministarstvu prosvete Nemačke, video sam da se oni ne šale. Nastajanje njihovih obrazovnih profila je u potpunosti prepušteno privredi. Ovo smo i mi preuzeli (odnosno možda su i oni od nas, nisam siguran ali slično je).

Savezni institut za razvoj obrazovanja, je ustanova koja koordinira procesom nastajanja obrazovnog profila. Naravno ovo joj je samo jedna od uloga. Jednostavno privreda se obrati njima, ili direktno neka kompanija ili neko udruženje sa zahtevom da se razvije neki karakterističan profil koji je njima potreban. Nakon toga vrše se razgovori sa privredom oko karakteristika tog „budućeg radnog mesta“ i definišu se osnovne radne kompetencije.  Postupak je sličan kao kod nas jer nakon toga se sastaju pisci kurikuluma i prave nastavne planove i programe na osnovu zahteva privrede.

Da kažemo sasvim logično …kao i kod nas. Sad, ne znam kako je do detalja u Nemačkoj ali obzirom da sam učestvovao u kreiranju i reviziji obrazovnih profila, znam da kod nas to isključivo rade nastavnici, koji itekako vode računa o socijalnim komponentama nastavnika. Tako se desi da imamo i neke veoma čudne predmete, sa egzotičkim naslovima (mislim da ogled medicinske sestre kod nas je najdalje otišao u tome). Dobijamo i mi inpute iz privrede ali kasnije malo zalutamo. Bar u definisanju dubine potrebnih znanja. A evo primera koliko je u Nemačkoj važno da učenik dobije potrebna znanja i koliko je privreda na prvom mestu.

U pitanju je obrazovni profil vozač. On se školuje u dulanom sistemu i dva dana je na nastavi u školi. Obzirom da to radno mesto zahteva poznavanje i propisa a i tehnike ovaj učenik je upisan u dve različite škole. U ekonomskoj školi pohađa predmete vezane za administraciju (otpremnice, polise, carina …) a u mešinskoj školi pohađa predmete potrebne za održavanje vozila (motori, kočnice, autoelektrika …). Privredu jednostavno ne interesuje gde će se on školovati, oni žele da dobiju kvalitetan proizvod na kraju. Naravno sve ovo omogućuje modularni sistem kurikuluma.

Kod nas u Srbiji pandam ovom nemačkom BiBB-u je naš Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, koji je osnovan sa početkom reforme. To je ustanova koja ima veoma važnu ulogu u našem sistemu obrazovanja ali ima premalo kapaciteta da to može izvesti kako treba.  Kod nas je ovo začarani krug: Privreda mora biti jaka  da bi pomogla obrazovanju, koje bi trebalo da školuje kvalitetne učenike, koji će kasnije da se zaposle u toj privredi i učiniti je jakom a ona će dalje pomagati obrazovanju …. Ali trenutbo od ovog kruga imamo samo dve paralelne prave… koje nekako trebamo iskriviti jednu ka drugoj.

slike pozamljene odavde …