Facebook je osnovna društvena mreža koju koriste naši učenici (mada u poslednje vreme čujem da ih ima i na Twitter-u dok su od Karika odustali). I pretpostavaljam da će ostati još dugo mesto njihovog okupljanja. Iz tog razloga moramo razumeti kako FB radi i kolika je bezbednost na njemu, odnosno da njima to objasnimo. Jer nemojmo se zavaravati da su sigurniji da sede kući za računarom u odnosu na izlaske po kafićima. U diskusija sa njima moramo im objasniti koliko je bitno da pravilno podešavaju svoje naloge na FB-u.
I moja generacije je danas na FB-u, naravno ne kao i naši učenici ali prisutni smo. Ali kada smo bili tinejdžeri takođe smo bili zavisni od društvenih mreža. Možda one nisu bile ovakve, ali setite se samo okupiranaj telefona i vođenja beskonačnih razgovora. Mnogo sam mrzeo kada nekog ne mogu da dobijem sat vremena, a dešavalo se. Mi nismo imali FB, ali smo imali telefone.
Kada otvorite nalog na FB postoje neka podešavanja po default-u. Nešto što mođete videti samo vi, nešto prijatelji, nešto svi. Te početna i osnovna podešavanja su se menjala po godinama. Na početku je bilo mnogo više privatnosti dok se ona vremenom smanjivala. Naišao sam na odličnu animaciju Evolucija privatnosti na Facebook-u pomoću koje možete da pratite razvoj od 2005. do aprila 2010. godine. Videćete velike promene. Ja znam da je FB mreže za upoznavanje i druženje, ali ipak neke stvari se moraju odobriti. Pokušajte ovo da pokažete svojim učenicima i klikćite na godine, mislim da neće ostati ravnodušni. Možda ćete ih malo zainteresovati da razmišljaju o svojoj privatnosti na FB. Slušali smo u medijima o slučajevima zloupotrebe na FB-u, ali svako razmišlja da se to njemu ne može desiti. Primetio sam da mnogi moji učenici imaju i po 1000 i više prijatelja. Pogotovu učenice. U razgovoru sa njima saznao sam da ih ne poznaju sve. Što je i logično. Pa zašto onda dozboljavaju da im budi prijatelji oni koje ne poznaju? Možda je ovo pitanje za pshologe i da ima neke veze sa usamljenošću, ali ja mislim da je to ona varijanta: „Ne bitno kakva kuća samo veća od komšijine“ E to može da donese porbleme. Kada sam rekao nekolicini učenika da sam im ja prijatelj, rekli su da to nije tačno, sigurni su da nisam. A kada sam im rekao da imam i drugi lažni profil … totalno sam ih zbunio. Naravno da nisu bili sigurni da li sam im prijatelj ili ne.
FB je fenomenalna stvar, ali i kao sve fenomenalne stvari biće nam još lepša i više ćemo uživati u njoj ako je upoznamo kako treba.
Мало ми је мука од прича шта све то ми треба да објаснимо ученицима. Што се приватности у вези са злоупотребама рачунара путем нета тиче крајње ми је дегутатно да коменатришем да ученички рачунари немају потреба за никаквим заштитама или злоупотребама од стране нета, јер шта то ученици, па и ми сами, као и већина нас, има у свом рачунару па да то нешто треба де се штити од некаквих крађа, или злоупотреба. У ученичким рачунарима, као и у нашим, нема ама баш ничег вредног што би неко пожелео да украде не би ли се касније обогатио на рачун туђе памети и туђег рада. Што се тиче злоупотреба ученичких фејсбук профила од стране могућих манијака то је посао полиције, а не нас настваника.
Ја лично, наиме, примећујем да код већине корисника рачунара, а ученика посебно, постоји једино и само претерано лажно величање личности путем фејсбука, или интернета уопште. Рецимо, кад сам једном приликом омогућио родитељима да путем нета дознају оцене које имају њихова деца, а моји ученици, приметио сам невероватну бојазан ученика од могућности да читав свет дознаје њихове оцене??? Било ми је невероватно колико су, иако су свакодневни корисници интернета ученици заправо неупућени, да не кажем баш глупи, јер сви до једног су уображавали да некога сем њихових родитеља могу занимати њихове оцена.
Чим направи свој профил на фејсу наш просечан ученик уобрази да тај његов профил свакодневно посећују милиони људи??? па се труди да остави што лепше слике, или се крије иза слика фудбалера, глумаца и глумица. Свашта? То је очигладан доказ њихове уобразиље да те исте слике свакодневно гледају милиони људи, иако у пракси њихов зид тек ако посети десетак другова из одељења.
Respect za poslednji pasus…slažem se u potpunosti…međutim, fenomen prividne slave i popularnosti ume da zavara…i da pruži kratkotrajan osećaj ostvarenosti i lažnog identiteta…na taj „otrov“ nisu imuni ni stariji… nastavnici, roditelji, prijatelji, rođaci…
Ako uzmemo u obzir mogućnosti koje pruža FB ili neka druga društvena mreža, u smislu komunikacije, rekao bih da većina prisutnih traži svojih pet minuta slave…po principu „SVI ME POZNAJU I JA SVE POZNAJEM“…u međunarodnim razmerama…pa makar i preko slike…i sve to u instant varijanti…misleći sasvim pogrešno da to vodi ostvarenju ličnosti pojedinca…i njegovoj socijalizaciji…a u stvari…sasvim je suprotan efekat…
Mnogo je manji procenat onih koji ciljano koriste savremene komunikacione mogućnosti…i među nastavnicima, a naročito među učenicima…ako stvarno znate šta vam je potrebno i kako da to ostvarite, i da pritom koristite prednosti savremenih tehnologija, onda je to vrlo „MOĆNA“ priča…nema sumnje…
Neki su to odavno shvatili…
@Petre, nisam baš siguran da ste u pravu. Svako od nas pa i učenici svoj računar doživljavaju kao svoj virtuelni stan, mesto gde se nalaze, za nas, veoma bitni podaci. Možda to nekome nije ništa vredno, ali nama jeste. Da li su to fotografije ili najnoviji učenički video projekat ili možda automatski podešen internet browser sa lozinkom, ka email-u ili bankovnom računu. E sad ako tu nema ničega onda ni naš stan ne bi trebalo zaključavati. Neka bude stalno otvoren, jer mi prosvetni radnici i nemamo neko veliko bogatstvo u stanovima 🙂
U pravu ste da je to posao policije, ali nikako mi nastavnici ne smemo biti van toga. To i jeste prvenstveno naš posao pa tek onda posao policije. Pretpostavljam da Vi, kao nastavnik „TO“, učite učenike da pralaze put na pešačkom prelazu ili kojom stranom puta voze bicikl. Između ostalog to je i posao policajca, ali on će im i naplatiti kaznu kada vidi da nešto pogrešno rade, pa će ih onda tek upozoriti. Tako da je mnogo bolje sprečiti nego lečiti. Mi sebe zovemo prosvetnim radnicima, pa je red i da prosvećujemo naše učenike u svim oblasnima života pa i u korićšenju FB.
Što se tiče popularnosti na FB, tu ste u pravu da svako traži svojih 5 minuta slave. I mnogi je steknu a u stvari u realnom životu nisu takvi i ne vrede za to za šta se prikazuju. Ali ako pogledamo ima i druga strana medalje, a to je da učenici koji u realnom živoru nikako ne mogu da dođu do izražaja jer su povučeni i kreativni na sebi svojstven način (slikari, pesnici, muzičari, matematičari, fotografi …) pomoću FB alata itekako mogu da dokažu svoju vrednost i kvalitet. Kao i sve u životu i ovaj virtuelni sve ima svoje boljke kao i realan, tako da pravila koja važe u offline svetu trebaju biti primenjjiva i u online svatu.
hvala na javljanju i lepom komentaru