Časovi u septembru su po pravilu uvek puni entuzijazma. Uvek krenemo sa nekim novim metodama puni elana. Tako sam i napravio neke svoje časove odeljenjskog starešine. Obzirom da sam odeljenjski starešina prvacima, u početku mi je najbitnije da napreve razliku između osnovne škole i srednje. Nekako, ako se dobro uklope na početku, kasnije sve ide lakše. Obzirom da očekujem od svih nastavnika mog odeljenjskog veća (koji čitaju ovo, nadam se 🙂 ) da koriste aktivno orijtnisanu nastavu u radu sa učenicima, rešio sam da na jednom času objasnim učenicima kako je najbolje učiti. Prema tome ovde ću opisati dva bloka koja vi možete potpuno preuzeti i iskoristiti za svoje časove.
Najpre smo krenuli sa tipovima učenja. Početni razgovor je vođen u plenumu sa pitanjima kako oni uče? Imaju li problema da pamte ili razumeju gradivo? Naravno dobijao sam različite odgovore: neki uče noću, neki ujutru, neki uz muziku, neki uz TV …. Nakon 10 minuta dao sam im test o tipovima učenja. Test možete skinuti odavde …
Nakon rešavanja testa i određivanja ko kojoj grupi pripada, učenike sam rasporedio po grupama: oni koji najbolje uče slušajući, gledajući i oni kojima je rad najbolji način za učenje. Uglavnom svi učenici su odlični i vrlodobri tako da po tome nisam mogao da napravim razliku. Ali učenici koji najbolje uče slušanjem i osnovnoj školi su imali lošije ocene iz matematike i fizike, a bolje iz istorije i geografije. Te informacije su mi mnogo značile kao i njima. Zajedno smo došli do zaključka da je najbolji tip učenja kombinacija ovih tri tipa.
Za drugi blok (imao sam dvočas) bilo je potrebno više priprema. Rešio sam da izvedem radionicu (mali eksperiment) i da dobijem rezultate njihovog učenja. Materijal za radionicu sam pronašao u Klipertovoj metodičkoj zbirci. Odredio sam 3 puta po 15 pojmova.
Prvih 15 pojmova sam im pročitao tako što sam pravio pauzu između svakog pojma od 2-3 sekunde. Nakon pročitanih 15 pojmova na papiru su ispisali pojmove kojih se sećaju.
Drugih 15 pojmova sam im pustio da pročitaju preko projektora. Na jednom slajdu jedan pojam i takođe pravio kratke pauze između slajdova. Nakon poslednjeg slajda na papiru su ispisali pojmove kojih se sećaju.
Treći deo je bio takođe sa projektorom, ali sad pojmovi nisu bili napisani već nacrtani. Takođe sam na svakom slajdu postavio po jedan pojam i menjao slajdove. Nakon izlistavanja svih slika na papiru su napisali imena slika kojih se sećaju.
Ovde možete skinuti sve potrebne materijale:
Pojmovi za čitanje (SlideShow)
Pojmovi za posmatranje (SlideShow)
Rezultati koje sam dobio su vrlo zanimljivi i mogu se predstaviti sledećim grfikonima:
Sa grafikona se može videti da kada slušaju učenici se mogu setiti najviše 11 pojmova, osim jednog učenika. Kada čitaju napisano rezultati su malo bolji, dok kada gledaju slike čak 2 učenika se setilo svih 15 pojmova.
Ovaj eksperiment je svima pokazao da se najlakše pamti ako se glada slika i da je za dobro učenje osim slušanja nastavnika potrebno nešto pročitati a još je bolje iskoristiti slike, fotografije, video materijale, animacije …. Danas učenici pored udžbenika kao svog osnovnog sredstva za učenje imaju i mogućnost korišćenja drugih medija od kojih je najkorisniji internet.
Pripreme za ova dva bloka možete preuzeti ovde …
Zanimljiv i veoma poučan tekst! Svi mi nekako znamo da bi na času trebalo praviti kombinaciju ova tri tipa učenja, odnosno predavanja i da predavanje ne bi trebalo da se svede samo na suvoparno izlaganje činjenica, ali se posle nekog vremena to valjda zaboravi. Neki čak smatraju i da im je nedostatak uslova za ovakav rad dovoljno opravdanje. Smatram da svako od nas može čas učiniti zanimljivim samo ako se malo potrudi.
Skoro sam stupila u kontakt sa prof. istorije muzike, koja mi je otkrila da za motivaciju učenika koristi i Facebook kao pomoć u nastavi! Naime, učenici imaju na Facebook-u stranicu na kojoj mogu (i treba) da postave slike instrumenata i snimke muzike iz perioda koji trenutno obrađuju. Profesorka mi kaže da na ovaj način njeni učenici mnogo više zapamte, jer se sami interesuju za materiju i više se trude oko pomenutog predmeta…
Fenomenalno!
Kolega, hvala na svim materijalima. Testiracu i moje djake ( peti razred os), bas me zanima sta cu dobiti kao rezultat.
Pozdrav
@Marija … FB je fenomenalna alatka za nastavu .. samo ako se koristi kako treba
@Jelena … nema na čemu, slobodno možete koristiti materijale i nadam se da ćete nam ovde reći rezultate
Kolega, odlične ideje za satove razredne zajednice! Hvala što ste ih podijelili s nama!
Opis vašeg drugog sata me podsjeća na jednu radionicu koju je u našoj školi održala psihologinja Dubravka Miljković. Opisat ću je, možda vi nešto slično zgodno smislite i za učenike.
Bilo nas je na toj radionici oko 20-30 nastavnika. Gđa Miljković je zamolila da pola nastavnika izađe iz učionice na hodnik i tamo malo pričekaju dok s ostalim nastavnicima nasamo održi jedan dio. Ja sam bila među onima koji su ostali u učionici.
Kad smo ostali nas pola, ona nam je rekla da si na papir napišemo redne brojeve od 1. do 20.
Nakon toga nam je rekla da će nam reći 20 riječi (jednu po jednu, polako), a mi za svaku trebamo razmisliti da li se u njima pojavljuju samoglasnici A i E, i to tako da se A nalazi prije E. Na papir trebamo napisati + ako je A prije E, a minus ako nije. Npr. za riječ KAMEN ili VATROMET bismo napisali plus, a za riječ LEGENDA minus.
Tako je i bilo – ona je polako govorila riječi, a mi smo vrijedno zapisivali.
Kad je završila, rekla je neka sad na papir napišemo sve riječi koje je ona govorila, a kojih se možemo sjetiti. Ovo je bilo iznenađenje – uopće nam prije nije najavila da se trebamo truditi zapamtiti te riječi!!!
Nismo se baš iskazali. (kao što vjerojatno i pretpostavljate)
Nakon toga je pozvala onu grupu nastavnika koji su bili vani da se vrati u učionicu. (Mi smo i dalje bili tu, samo smo slušali i gledali što je sad radila s njima.)
Oni su također na papir trebali napisati redne brojeve od 1. do 20.
Međutim, njihov zadatak nije bio razmišljati o samoglasnicima, već o svojim emocijama koje su vezane uz riječi koje je ona kasnije njima govorila. Dakle, ako su se uz riječ koju ona kaže javljale izuzetno pozitivne i ugodne emocije, onda su trebali napisati broj 5, a ako su jako neugodne emocije, onda broj 1. Naravno, brojevi između 1 i 5 označavali su one emocije između.
Tako je njima polagano govorila tih 20 riječi, a oni su razmišljali o emocijama i upisivali brojeve.
Kad su završili, rekla im je nak sad napišu sve riječi koje je ona govorila, a kojih se oni mogu sjetiti. Naravno, i njima je to bilo iznenađenje, jer ni njima nije unaprijed rekla da se trude zapamtiti.
I – koji je bio rezultat?
Vjerujem da pretpostavljate:
Njihovi su rezultati bili puuuno bolji od naših!!!
Zaključak:
Ne predajte gradivo suhoparno, kao niz činjenica…, već unesite emocije, povežite ga sa svakodnevnim životom…
Vjerujem da je to još i više važno što se radi s manjim uzrastom. Oni i nisu u stanju apstrahirati kao veći…
Pa, kolega, ako smislite kakvu radionicu i na ovu temu, možda prilagođenu učenicima, javite nam preko bloga… 🙂
Sretno i hvala vam još jednom!
Još da vam samo javim da mi se toliko svidio vaš sajt, da sam na njega linkala sa svojeg,
http://public.carnet.hr/~ahorvate/srz.htm .
Poseban pozdrav kolegi Zoranu!
Poštovana kolegenice Antonija,
hvala na primeru radionice … odlična je da učenicima prikažemo šta znači doći sa emocijama u školu. Ako na vreme edukujemo učenike kako da uče i šta da traže od svojih nastavnika, učinićemo mali korak da poboljšamo naše sisteme obrazovanja.
Hvala za link sa vaših internet stranica i čestitke na trudu da podelite informacije o nastavi sa internet auditorijumom.
Ja sam profesorica književnosti iz Cazina, BiH .Vaš prijedlog za rad sa razrednom zajednicom mi se jako dopao i rado ću isprobati sa svojim učenicima ove tipove učenja.Želim vam puno uspjeha u daljem radu , zbilja je motivirajuće .Pratit ću i dalje vašu stranicu s velikim zadovoljstvom.Pozdrav Almira
Ovo je odlično, pokušaću da izvedem ovaj eksperiment u trećem razredu. Baš sam radoznala šta ću dobiti kao rezultat, jer sam se već bavila ovim pitanjem , ali kroz upitnike u Portfoliju. Baš me zanima šta ću dobiti kada uporedim rezultate.
Pozdrav.
Učiteljica Ljilja
Veoma mi se dopala ova radionica. Probala sam sa cetvrtacima jedan deo i bilo je jako inspirativno. Hvala .
Fejsbuk jeste jedna od sjajnih alatki za nastavu, ja je primenjujem.
Na taj nacin mozete ucenicima dosaviti potrebe materijale, vezbe, fotografije…a ako ste odeljenjski staresina i dati informacije. Prof. Zoran je vec drzao seminar na temu „Blog, tviter i fejsbuk u nastavi“
Pozdrav!
Baš sam ovih dana radila sa učenicima Test racionalne organizacije učenja i sprema se kod učenika devetog razreda na odjeljensku zajednicu. ovo je interesantna radionica koja se može uklopiti sa planiranim aktivnostima.
Hvala kolegi za ideju i materijale.
Milica, pedagog
Saršeno! Ja ne radim u prosveti niti imam bilo kakve veze sa prosvetom, ali komentarišem kao roditelj i prenosim svoja iskustva. Ja sam tip koji, dok uči, čita lekciju i pored svake lekcije ima milion šara i crteža. Neke pravim svesno, kada želim nešto da zapamtim, ali većinu pravim nesvesno. Prilikom reprodukcije, koncentrišem se na te svoje šare i crteže i lekciju ponovim bez reške. Tako sam učila i svoje dete, da bude vizuelan tip.
Svi znamo da je najbolje kombinovati sve tipove učenja o kojima ste pričali, ali postoji mnogo ljudi u proseti, kao i u ostalim profesijama, koji NE UMEJU, NE MOGU a neko jednostavno NEĆE!
Ne možemo iskoreniti sve probleme, ali mene teši što uvek postoji neko ko voli svoj posao i ko daje maksimum, kome je važno da to što radi, radi dobro.
С обзиром, да сам са мојим одељењем у теми „технике учења“, једва чекам понедељак и ЧОС, да испробамо радионицу.Хвала много, на несебичном дељењу знања и искуства!