Predrasude u učionici 12

Po nekoj definiciji, predrasude definišu neka naša iskustva ili iskustva naše okoline. Svi smo mi puni predrasuda o nekoj osobi ili nekom događaju, a to govori da smo samo ljudi. To što imamo predrasuda prema nečemu ili nekome u našem profesionalnom pozivu ne smemo pokazivati. Taj loš hallo efekat može nas dovesti do neobjektivnosti.

Ono što u odeljenju može stvoriti problem među učenicima su predrasude koje oni imaju jedni prema drugima. Ovde ću pokušati da vam predstavim jedan čas odeljenjske zajednice koji možete potpuno iskopirati i pokušati da primenite na svom času. Naravno, nisam ja ovo ništa izmislio, čak sam i materijal dobio od kolegenica koje ovu radionicu inače realizuju na časovima građanskog vaspitanja.

Čas otvaram plenumom, razgovorom o tome kako učenici stiču mišljenje jedni o drugima. Pretpostavljate da ćemo dobiti razne odgovore. Neverovatan uvod za ovaj čas je bila njihova reakcija na plakat koji se našao kod nas u školi, nešto Gej je OK .. nisam video, ali tako nešto. I onda smo lepo ušli u priču. Nakon kratke diskusije prešao sam na drugi korak.

Sledeći korak je da im podelite kartice (po mogućstu zelene i crvene) i postavite im zadatak: „Na zelenim karticama napišite sa kim bi od ponuđenih osoba sedeli u kupeu u vozu, a na crvenim napišite sa kim ne bi sedeli. Na jednu karticu upišite 3 osobe.“ Naravno oni će odmah pitati: „Koje osobe… kakve osobe … gde su osobe … mislite na nas iz odeljenja …?“. Vi ćete im ispisati na tabli ili možete iskoristiti i ovu prezentaciju koju sam napravio …. link ka prezentaciji …

Naravno, neka slajd sa primerima putnika stoji 10 minuta dok oni upišu na karticama. Nakon odabira dobio sam ovakve rezultate:

Kao svog saputnika odabrali bi:

• Sveštenika iz manastira Studenica – 22 od 23 učenika
• Seljanku koja nosi dve korpe pune domaćeg sira, jaja i nekoliko flaša rakije – 17 učenika
• Mladu devojku, čudnog izgleda; sa minđušom u nosu i zelenom košuljom – 15 učenika

A kao osobu sa kojom nikako ne bi sedeli:

• Novinara albanske nacionalnosti, iz Bujanovca – 18 učenika
• Romkinju sa 4 male dece – 17 učenika
• Momka hrvatske nacionalnosti sa ordenjem iz domovinskog rata na svom kaputu, koji spava i hrče – 9 učenika

Kada odaberu svoje „saputnike“ koristim ‘metod grudve’ da grupišemo odgovore. Najpre ih grupišem po troje, pa od njih zatražim da u grupi odaberu po tri osobe sa kojima bi putavali i sa kojima ne bi. Znači, potrebno je da razviju određeni stepen tolerancije da prihvate i neku osobu sa kojom ne bi putovali. Kada završe u grupi po troje, onda takve dve grupe od troje grupišem u jednu grupu od šestoro pa zatražim da njih šestoro odrede tri poželjna i nepoželjna putnika. Tu treba da pokažu još jedan stepen tolerancije. Tako grupišem učenike u 2 grupe od 12 i na kraju sve grupišem u jednu veliku grupu.

Na kraju smo imali rešenje, odnosno tri poželjna putnika i tri nepoželjna putnika. Razviti diskusiju o tome zašto bi sa njima  putovali i zašto ne bi. Nakon toga razgovarati i sa onim učenicima koji su promenili svoja početna mišljenja i zašto su to uradili. Nagovestiti da su oni imali visok stepen tolerancije i da je to što su drugima popustili  pozitivan primer. Takođe ćete  uvideti koji učenici „iskaču“, koji nemaju nikakvu tolarnaciju i puni su predrasuda. Pogotovu će do izražaja doći njihovo neznanje. Naravno, vi ćete sami kasnije razviti diskusiju na času.

Pokušajte ovo na času … ne treba puno spremanja a diskusija je zagarantovana 🙂