A u stvari dolaze savetnici … obični dobri ljudi koji nama pomažu, daju nam savete kako da poboljšamo svoj rad.
Nekako sam želeo da na ovom blogu pišem samo o stvarima koje treba da pomognu nastavnicima, ali …. u poslednje vreme ima puno toga što me iritira … tako da sam na raskrsnici. Moraću da krenem da se borim sa vetrenjačama….. dosadno mi je ovo do sada.
Na znam odakle mi ta misao da sam drugačiji od drugih … ili ne daj Bože pametniji, ali u poslednej vreme sam postao …. netrpeljiv prema mojoj prosvetnoj okolini. Današnji dan je prelio kap.
Pre nekoliko dana sam sa kolegama razgovarao koliko su naši učenici nezainteresovani …. ali baš za sve. Naravno, odmah sam rekao da smo mi prosvetni radnici krivi za to … ko drugi? Dok mi iz srednje uvek svaljujemo krvicu na ove iz osnovne .. oni na roditelje … a ovi sa fakulteta uvak na nas iz srednje … pitanje krivca današnje situacije je prosto – SVI …
Pa onda, da bi situaciju poboljšali, moramo nekako svi da se promenimo. Znam, neki će reći da je to nemoguće … mada ja mislim drugačije. Jeste da će mi trebati Sizif … ali valjda će moći.
Prošle nedelje sam zadao domaći učenicima … previše težak izgleda. Radimo pravljenje internet prezenatacija, a kako su blogovi najpodesniji za to, zadao sam im domaći da smisle o čemu će pisati. I naravno, većina njih ne zna. Ne zna šta ih u životu interesuje !!! Da ste samo prisustvovali tom razgovoru da vidite očaj života. Tu pobesnim .. prvi put.
E sad .. u zbornicu ne silazim jer je revolucija … sutra dolaze savetnici … ne zna se ko je u većoj frci … šou po školi, ko da dolaze da nas kolju. Negde na pola časa ulazi učenica da čita obaveštenje. Ajd, reko’ … ionako sam neinformisan mnogo, ali kad ono …obaveštenje o savetnicima. Odmah mi se zamutio pogled i ne sećam se svega, ali ugavnom kako učenici treba da budu mirni i tihi i da ne kasne na čas. Kao, sve normalno. PA ZAR NE TREBA TAKO SVAKI DAN …. NEGO SAMO KAD NEKO DOLAZI !!! Tu pobesnim drugi put. Još i učenici lepo kažu: „Što nama to čitaju kad nastavnici više kasne od nas?“ Totalna istina …. ja sam prvi. Glupo mi sada da se pravdam, ali često kasnim zbog dodatnih poslova u školi.
Nekoliko minuta nakon toga ulazi moja koleginica da obavesti učenike. Sutra kad dođe savetnik da se lepo ponašaju i da će raditi to i to. Da ne pitaju zašto je ona druga grupa radila nešto drugo … nego da ćute i rade …. da budu aktivni … Tu pobesnim treći put. Naravno ne treba da spominjem da su kolege ulazile i uzimale opremu da održe generalnu probu pred sutrašnji čas sa savetnicima. Da se sve to lepo pripremi, pa sutra kada dođi savetnici lepo iskloniraju čas i …. super nastava.
Kako i očekivati da ova deca ne lome i luduju? Kako, kad u razgovoru sa njima vidite prazninu i očaj. Čast izuzecima, ali mali je broj onih koji znaju šta se dešava van FaceBook-a. Nemaju interesovanja ni za šta.
Situacija je katastrofalna.
slika preuzeta odavde …
Koliko li ćeš da pametuješ kad stekneš licencu,ne smem ni da pomislim!
Like, (što bi rekla deca na Face-u) 🙂
@Olivera … nekima licenca služi samo da bi se zvali nastavnici !!!
Ne mogu da verujem da si ti počeo da hejtuješ.
Nemoj da dozvoliš da ti unište volju. Bar ti nemoj!
he..he…slučajno surfajući nepreglednim morem interneta (lažem, guglam na temu: inovacija u nastavi) naletih na ovaj divan tekst…znači, nisam jedina budala koja nas prosvjetare krivi za nezainteresovanost učenika…usput, ako će vam biti lakše, situacija kao da je prepisana iz moje škole..puno pozdrava iz Bosne!
Prestani se prituživati. To samo čovjeka iscrpljuje a ne donosi nikakve koristi. Umjesto toga počni se ponašati besprijekorno. U mislima, osjećajima, riječima i djelima. Najbolji učitelj je vlastiti primjer (drugi i ne postoji). Uvijek će se naći netko kome ćeš poslužiti kao uzor. Neko kome ćeš pokazati životni smjer i cilj. Čestitog čovjeka svi poštuju, čak i oni koji to nisu. Ako budeš gojio vrline dobiti ćeš pouzdanog prijatelja (u sebi) koji te nikada neće ostaviti na cijedilu (bilo gdje putovao). Kreni najprije s malim koracima a kasnije i večim. Više se puta preko dana zaustavi i osmotri pažljivo oko sebe da vidš gdje si. Iako u snovima pripreš svoje potencijale, stvarnost je svijet koji nam daje oslonacm svijet koji je treba vidjeti. Budi strpljiv i prijazan prema sebi. Ne pretjeruj. I ne zaboravi, nedužnost štiti od povrede. No isto tako ne otkrivaj svoje planove i puteve kojima putuješ ( nisu svi oko tebe jednakog mišljenja) da te ne bi ismijali i napravili budalom. Ako ti nikog drugog ne uspije odgojiti, odgojiti ćeš sigurno sebe. A to je puno za ovaj svijet. Jer, dobiti će jednog lijepog čovjeka. Još nešto. Budeš li putovao svijetom, naoružan takvim vrlinama, sretati ćeš lijepe ljude. Jer, lijepi ljudi uvijek sreću lijepe ljude.
@Suske … ne brini neću. Ovo me je malo iscimalo zbog super situacije #failSerbia pa reko da dodam kap na kolektivno ludilo 🙂
@Arif …. hvala na komentaru. Naravno da smo mi krivi .. i onaj nastavnik koji tvrdi suprotno samo izbegava istinu. Juče je na svim televizijama bilo pitanje: „Ko je kriv za nerede u Srbiji/Italiji“ I niko … ali baš niko da kaže: „Ja sam kriv!!!“ Evo .. ja ovim tekstom govorim da sam „JA KRIV“
@oceangleam … opušteno
Jel ti palo možda na pamet da se ovim poslom ne bave samo ljudi koji ga vole ili koji imaju smisla za to,jer moraćeš da priznaš da je za dobrog nastavnika pored dobre volje,potreban i talenat,pa i neka harizma.Ne može to da se izvežba..A puno je onih koji nemaju ni jedno,ni drugo,i tu su samo zato što nisu u mogućnosti da nađu drugi posao sa „pristojnom“ platom.Pa ti onda na svu tu tvoju nesigurnost u poslu sednu i direktor i pedagog na glavu kako moraš da se pokažeš,jer reprezentuješ celu školu, pa onda i još neke samouverene kolege…Nije lako.
A kad smo kod toga ko je kriv,šta misliš o tome ko je kriv što me deca ispravljaju kad sam u nekoj priči pomenula da nešto pogledaju u Vujaklijinom rečniku stranih reči i izraza,pa kažu kroz smeh profesorice nije Vujaklija, nego Vukajlija!!?? Ko je kriv?
OK Olja … jeste…. u potpunosti se slažem. Samo još uvek sam ne iskusan pa ne mogu sa tim da se pomirim. Znaš ono adolescentsko ponašanja da se promeni svet na bolje. E sebe sam uhvatio da se tako ponašam.
Ne kažem ja da je lako biti nastavnik danas. Ali ovo o čemu sam pisao desilo se isto i prošle godine … i desiće se i naredne. I niko ništa ne preuzima da se promeni. Taj nastavnik ako se plaši za posao … ili … za reputaciju .. ne znam šta već, neka se potrudi. Ne slažem se sa tezom da ne može svako da bude dobar nastavnik. Možda ne može odmah, ali nakon 5 godina u prosveti … pa valjda se usavršavamo … i na polju struke i na polju pedagogjie … Zašto misliš da je tebi lakše da budeš dobar nastavnik nego nekome? Šta mlađa si pa ti lako … pa ima i naših starijih kolega kojima treba skinuti kapu.
Vukajlija RULES !!! 🙂 🙂 🙂
Nisam ni mislila na starije kolege.A ni sebe ne smatram dobrim nastavnikom,jer bez obzira koliko se trudila ne vidim da sam postigla bog zna kakve rezultate u pogledu onog koliki je moj input, a koliki je output na kraju.
A što se tiče savetnika,nakon 10 godina rada u prosveti,moj čas nikad nije obišao ni direktor,ni pedagog,ni savetnik,ni inspektor(osim kad sam ih ja sama zvala na ogledne časove) ,tako da sam ja za sve ove godine mogla na časovima da obavljam i obuku za alkaidu,to nikom nije važno.Ali zato su mi dnevnik i matičnu knjigu redovno proveravali,do poslednjeg zareza i tačke.Pa odakle da čovek više crpi energiju i volju,.A za stručno usavršavanje koje ti bude kao neka inekcija volje,odavno nema para,i jedini kriterijum je ono što je jeftinije ili ako može besplatno.Pa ti sad bori se protiv vetrenjača i dalje,kod mene je Don Kihotovski duh utihnuo.
oceangleam, lijepi post, hvala!
Zorane, i sama sam već puno puta zastala zabrinuta time kamo ovaj svijet ide, kako djecu ništa ne zanima…
Neki dan sam bila na zamjeni u jednom 6. razredu. Naravno da na zamjeni nije onako stroga disciplina kao inače…, no bili su dobri i radili što je nastavnik koji im inače predaje predvidio. Pred kraj sata upita me jedan učenik za koliko zvoni. Inače naravno da inače ne odgovaram na takva pitanja (pogotovo kad smo usred gradiva), no ovaj put sam mu pokazala prstom na sat i rekla neka sam pogleda. „Da, ali ja ne znam kad završava sat!“, reče on. Pa izračunaj si, rekoh mu, tek smo na 2. satu, a znaš kad je počela nastava. Naravno da nije htio! Čak ni to, što ga je valjda ipak zanimalo. Rađe je prodavao zjake do kraja sata (idućih 10 minuta). Za ne povjerovati do koje su mjere za sve živo nezainteresirani!
A agresivni tek…
No, u razgovoru s kolegama baš smo uočili kako je dosta drugačija situacija u nižim razredima (1.-4. OŠ). To se osjeti i na petašima, na početku godine. Oni još imaju dosta volje za svašta, zaigrani su pa ako kroz igru i pričice radiš dosta toga, lijepo se znaju unijeti u gradivo…
No, s vremenom to jednostavno počne „hlapiti“, počnu gubiti tu zaigranost i volju, i počne ih ili ništa ne zanimati, ili samo neke igre, nogomet, računala, ogovaranja, spletke (to je valjda i od silnih sapunica na TV)…
Imamo u školi i neke kolegice koje su predavale jedno vrijeme u nižim, a jedno vrijeme u vušim razredima. One također naglašavaju raziku u zainteresiranosti učenika: Oni mali u učiteljici vide Boga, i povedu se za tobom, te još i imaju volje za svašta. Ali u višim razredima je neka pasivnost…
Definitivno do te promjene dolazi s pubertetom. Uz to, tu je i promjena kad umjesto jedne učiteljice počnu imati nekoliko nas, pa odnosi „zahlade“ u određenom smislu, s gradivom se puno brže ide naprijed a manje ponavlja što zahtijeva veći rad, gradivo je sve apstraktnije, a informacija puno…
A osim svega toga, tu je i naša fantastična civilizacija koja gotovo uopće ne mari za duhovno, ali novac vlada i diktira napredak na svakom koraku. Ne samo da se to vidi zdravim očima, već se vidi i na onom „finijem nivou“, na onom na kojem djeca osjećaju puno bolje od nas odraslih. I utiskujemo to u njih od malih nogu…
Loše stvari stoje po nas ljude, sami sebi kopamo grob, ubrzano. Sve je manje zdravog zraka, zdrave vode, zdrave hrane, ali nema veze, jurišamo i dalje u smjeru da uništimo još više i još brže, i na još gorije načine…
Ipak, potpuno se slažem sa oceangleamom – čovjek treba raditi na sebi. To je jedini dio svemira kojeg možemo promijeniti.
A mi smo nastavnici – svaki dan živi primjer pred očima učenika. Pred očima mase njih!
Na svakom od nas je da poradimo kakav će oni to primjer u nama gledati. Nije to mali utjecaj. Iako nam se čini da nije ni veliki, heh.
Zaboravila sam dodati, da ne bi krivo svatio.
Nisam mislila reći da ne treba pokušati utjecati i na kolege. Treba čovjek glasno govoriti što misli, i treba i kritizirati…
Do koje mjere ići sa svime time,ovisi i o našem temperamentu, i o tome što imamo za reći, i o publici…, kako već čovjek procjeni…
Pa,dragi kolega,spoznali ste očaj mediokriteta i apsurdnost obrazovnog sistema u Srbiji! Čestitam,shvatili ste apsurd.Prvih 100 godina bude teško,posle se čovek navikne…Imam isti ovakav osećajde javu,što bi rekli Francuzi,i rečeno je ono što valjda mnogi misle,ali nekako mi je teško da se samo ja lično borim protiv toga,kad se zna da bez sistema ne vredi ništa.
Znači,prvo ovi odozgo,pa onda hijerarhijski sve do nas, da idu promene.A to bi značilo,ministar prosvete ima samo to da radi i da snosi odgovornost(a ne i da radi i na privatnim fakultetima),njegovi savetnici samo to(a ne i da tezgare po seminarima i izdaju udžbenike),savetnici da savetuju sve(a ne kao kod na u tehničkoj školi da dolaze samo na časove kod žena,od poslednjih 7 dolazaka obilazili isključivo predavačice opšteobraz.predmeta,jel to ne smeju da odu kod muškaraca????) i tako dalje…Jel da?
Da, tacno je…sutra dolazi inspekcija…
Ma kakva vise prosveta i zalaganje kada te samo saplicu i kolege i roditelji. Stoga, ugledaj se na starije kolege (pred penzijom), mozak na “otavu“, ne lozi se da si moderni nastavnik jer za to nikoga nije briga vec ce samo da ti se smeju. Radio ili ne radio, platu ces dobiti 6. i 21. u mesecu. Ne tangiraj se vise, vidi se da si mladi pocetnik ali zapamti – samo je ta plata bitna da bi njome hranio svoju porodicu.
Hvala kolega Zvonko,
valjda sam se naučio pameti 🙂 Ovaj tekst je od pre dve godine … čak je i inspekcija prestala da dolazi 🙂
Pingback: Добра страна семинара « Био-блог
Ja sam tek od skoro student. Ne znam sta predajete, ali na prosvetare generalno imam mnogo zamerki. Doduse, imam ja zamerki i na moje drugove iz srednje, ali cinjenica je da nismo nista ucili iz prostog razloga sto nismo osecali da nam treba.
Kako da sebe motivisem da naucim nesto, ako mi podsvest, a i sam stav profesora govori da je to sto on prica cista glupost?! Mnogo zavisi od pristupa profesora, od kriterijuma, samog odnosa prema djacima. Djak ce najbolje da uci ako se oseti pozitivno prozvano, tj. ako ga bude sramota sto nesto ne zna. Zasto su klinci uvek najbolji, pitate se. Pogledajte tu decu od 1-4. razreda. Sa njima je uciteljica stalno. Upoznala je svakog od njih. Zna im dusu. Zna kad su raspolozeni, a kad ne.
Nastavnici i profesori imaju drugaciji pristup. Ne posvecuju se uceniku, vec gradivu i tu se izgubi volja za radom. Pogledajte i situaciju na fakultetima. Kada jedan predmet prati trista – cetiristo ljudi, a svima drzi isti profesor i postoji samo jedan termin predavanja, naravno da ne moze covek da se posveti svima. Naravno da ce prolaznost na tom predmetu da bude niska i da ce ljudi biti nezainteresovani da uce. Shvatate valjda o cemu Vam pricam.
Interesantna analiza Miloše. Ima smisla naravno, ali je teško izvodljivo. Što su učenici stariji, to je gradivo kompleksnije i nastavnik bukvalno nema vremena da se posveti svakom učeniku u srednjoj školi, kao učiteljica svom učeniku u prvim razredima.
I ja mislim da je ova razredna nastava prevaziđena i da se treba okrenuti konsultantskoj nastavi, ali da li su učenici spremni za to. Spremno je 6% učenika, ali to je veoma malo, onih koji imaju svest da moraju nešto i sami. Da ne čekaju sve od nastavnika.