Sigurno ste nekad u razgovoru dotakli temu razlike obrazovanja u Srbiji i u drugim „normalnim“ državama. Skoro uvek se u toj priči moglo čuti da mi kod nas učimo tako kvalitetno i detaljno (u svetu su još samo Rusi tako pametni), dok ovi ostali jedva da završe tablicu množenja. Pa sad, stvarno ne mogu da kažem da znam nešto o tome, koliko su ostali pametni ili glupi, ali ovde kod nas … nije baš sjajna situacija. Da li mi u stvari učimo mnogo ili malo, ili učimo svašta po malo pa ništa ne naučimo, ili učimo malo ali detaljno pa smo zato baš pametni … ne znam, ali znam da se Obama (da, da … američki predsednik) zapitao kako je to kod njih i rešio da još malo optereti njihove učenike. Tako što će im povećati radni dan, a i nastavnu godinu. Šta ga je nateralo na to? U jednom drugom tekstu sam video da se Amerikanci pitaju zašto Slovenci i Rusi bolje znaju matematiku nego njihovi učenici (link).
Došli su do zaključka da malo rade. Da je njihova nastavna godina kratka i da učenici ne provode mnogo vremena u školi. To je naravno samo jedan od razloga, a još se spominju i slučajevi kako kod njih nastavnik u toku godine obradi oko 50 pojmova iz matematike (pretpostavljam da su to oblasti), a kod ovih „pametnih“ 5-7 za godinu dana. U tom tekstu je uzet i primer radnog dana u jednoj kineskoj provinciji: Radni dan počinje u 08:00. Zatim imaju pauzu za ručak od 12:00 do 14:00, kada se vraćaju u školu i imaju nastavu do 17:00. Nakon toga još 2 sata pauze, pa opet u školu od 19:00 do 20:30. Ja ne bih ovo da kometarišem … ali što je mnogo mnogo je.
Takođe su analizirali i dužinu školske godine i uvideli da su daleko ispod prvih Japanaca kojima školska godina traje 243 dana. Kod nas je 185 dana (srednja škola). A u svetu – evo tabele:
Sve u svemu, u rangu smo sa Francuskom 🙂
Takođe, naveden je i primer kako su u Koreji učenici u školi od 08:00 do 16:00, a po neki se i vraćaju nakon ručka da nastave učenje. Takođe, kod njih je prva, treća i peta subota u mesecu radna.
E sad, kvantitet ne znači i kvalitet. Naravno. Ali, američka analiza se razvila zbog takmičenja koje se održava svake 4 godine. To je takmičenje iz matematike i nauke. (link…). Na tim takmičenjima amerikanci nisu baš zauzimali značajne pozicije. Evo rezultata takmičenja:
Nas ovde nema sigurno greškom administratora. Sve ovo nam govori kako ostale države vode računa šta se dešava i oko njih, a ne samo o situaciji u njihovim obrazovnim sistemima. Da vam pričam koliko mi radimo u školi, nema potrebe. I sami znate, ako niste nastavnici, onda imate decu koja dolaze iz škole, pa vam pričaju kako su se proveli. Da li su oni motivisani da rade više od nas, ne znam (o platama nastavnika imate ovde …), ali šta beše sa onim plemenitim pozivom prosvetara. Valjda i to nešto vredi.
„He cited that one-third of the 13- and 14-year-olds in our country cannot read at an appropriate level for their age, and that the eighth grade curriculum is two years behind competing nations…“ E, to su pravi problemi…
„Трећина, односно 10.000 матураната у Хрватској математику зна за двојку, основе математике за петицу зна тек шест посто, односно око 1.500 ученика у Хрватској, док је јединицу због незнања заслужило њих више од седам одсто – око 1.880, резултати су прве државне матуре.Ови резултати су доказали оно што се годинама зна у Хрватској: оцене из средњих школа у већини случајева не одговарају знању завршених средњошколаца.
Анализа испита државне матуре показала је да је математика једини предмет у којем су оцене готово једнаке онима које су ученицима дали професори у школи.
Анализа резултата државне матуре, први пут представљена у четвртак, показала је још један познати, али не доказани податак, а то је да ученици струковних школа руше општи просек знања средњошколаца.
Док је знање из, нпр. матерњег језика и математике врло уједначено у свим гимназијама, струковњаци су већином слабији у резултатима.“ TANJUG
Obrazovanje u Rusiji posle perestrojke – potraga za novim vrednostima
Nikandrov Nikolaj
Ruska akademija obrazovanja, Moskva
Sažetak
Tokom sedam decenija koje su nastupile posle Revolucije, obrazovanje je u Rusiji bilo preopterećeno ideologijom; nije bilo moguće govoriti o opštim ljudskim vrednostima koje prevazilaze klasne granice. Buđenjem perestrojke, došlo je do ekstremne povratne reakcije usmerene protiv svega što je bilo u vezi sa sovjetskim obrazovanjem. Ovo je bio razlog pojave strašnog pesimizma kod mnogih pedagoga i profesora koji su osećali da je čitav obrazovni sistem u ruševinama. Javljali su se i neki dodatni problemi nastali usled komercijalizacije svih životnih sfera i porasta kriminala. Nastavnici su nesigurni u tome koje vrednosti treba usađivati deci u školi, a i sama vrednost obrazovanja je dovedena u pitanje u društvu u kom je sve teže postalo živeti na pošten način. Autor odobrava pomak ka jednom obrazovnom sistemu zasnovanom na izboru umesto na prinudi, ali smatra da će proći još mnogo godina da bi se izgradio novi sistem vrednosti u ruskim školama.
Dosta toga nam je jako poznato, zar ne ? IZBOR ILI PRINUDA ?
From russia with love I fly to you
Much wiser since my goodbye to you
I’ve travelled the world to learn
I must return from russia with love
I’ve seen places, faces and smiled for a moment
But oh, you haunted me so
Still my tongue tied, young pride
Would not let my love for you show
I case you say no
To russia I flew but there and then
I suddenly knew you’d care again
My running around is through
I fly to you, from russia with love…
Švedski školski sistem
Ocene
Ocene se daju u osmom i devetom razredu. U osmom razredu ocene se daju na kraju jesenjeg i prolecnog semestra. U devetom razredu ocene se daju na kraju jesenjeg semestra, a svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi se daje na kraju prolecnog semestra. Prijem u srednju školu traži se na osnovu sedočanstva iz završnog razreda.Ocene se daju u tri nivoa: G (Dovoljan), VG (Vrlo dobar) i MVG (Odličan) gde je MVG najveća ocena. Ako učenik ne ispuni uslove koji su postavljeni za zadovoljavajuću ocenu G, onda se ocene ne daju. U tom slučaju se umesto ocena izdaje pismeno objašnjenje koje treba da opiše kako je išlo sa nekim predmetom ili grupom predmeta. U objašnjenju može da piše i koje su mere podrške potrebne. Ocene se daju na osnovu znanja učenika u trenutku davanja ocena. Učenik nema pravo žalbe na svoje ocene, ali ima pravo da zna zašto je nastavnik dao određenu ocenu. Učenik i nastavnik treba na vreme da razgovaraju o kriterijumima koje treba zadovoljiti da bi se dobila ocena dovoljan (G), vrlodobar (VG) i odlican (MVG).
Razgovor o razvoju učenika
Najmanje jedanput u toku svakog polugodišta učenik i nastavnik treba da se sastanu da bi razgovarali o tome kako ide u školi i kako se učenik oseća.Ovo se zove razgovor o razvoju učenika. Ovaj razgovor treba da pruži svestranu sliku o razvoju učenikovih znanja i socijalnog razvoja.Tokom razgovora treba pričati i o tome kako škola može da podrži i stimuliše razvoj učenika. Razgovor pruža učeniku i roditeljima mogućnost da utiču i da preduzmu odgovornost za školovanje učenika. Nastavnik potom treba sažeto da opiše u individualnom planu razvoja razgovor o tome kako učenik treba dalje da se razvija.
Nastava
U školskom planu i programu i zakonu o školi piše da učenici u osnovnoj školi imaju pravo da utiču na nastavu.
Pravo učenika da utiču na sadržaj nastave
Učenici imaju pravo da utiču na sadržaj nastave. Oni takođe treba da imaju uticaj na način rada u školi. Pravo na uticaj znači da nastavnik treba da planira nastavu zajedno sa učenicima.Ako nastavnik ne uvažava mišljenja učenika, oni mogu da razgovaraju sa direktorom škole. Direktor je šef u školi i on mora da se postara da se ove odredbe poštuju. Uvek je dobro da se razgovara sa drugarima iz razreda o onome što čovek misli. Možda postoji više njih koji razmišljaju na isti način. U tom slučaju se ova pitanja mogu izneti na savetu odeljenja. Ako nastavnik ne uvažava stavove učenika, može se kontaktirati direktor škole. Ako kao roditelj imate određena stanovišta u vezi sa nastavom ili drugim pitanjima u vezi sa školskom situacijom, treba prvenstveno da razgovarate sa nastavnikom, a onda sa direktorom škole…
Pa, tu smo negde…mi i Svedjani…
SVAJCARSKA
Obrazovanje u Švajcarskoj je vrlo raznoliko, jer ustav Švajcarske garantuje kantonima da sami određuju školski sistem. Postoje i javne i privatne škole, među kojima se nalaze i mnoge međunarodne privatne škole. Minimalna starost za osnovnu školu je šest godina i tako je u svakom kantonu. Obično deca mogu da izaberu svoje škole, koji jezik žele da nauče (francuski, nemački ili italijanski). Osnovna škola traje do četiri ili pet godine, u zavisnosti od izabrane škole. Na kraju osnovne škole ili na početku srednje škole učenici se selektuju prema svojim sposobnostima u nekoliko (obično tri) klasa. Najdarovitiji učenici pohađaju napredne škole, da bi pripremili za dalje studije ili maturu, dok ostali đaci dobijaju profesionalno obrazovanje koje je prilagođeno njihovim sposobnostima.
Ukupno 113 dobitnika Nobelove nagrade imaju neke veze sa Švajcarskom…slucajnost ili ne ?!
IRSKA
Kad su Irci pre tridesetak godina krenuli u reformu obrazovanja, bili su u gorem položaju od Srbije. Irska je danas prvi izvoznik kompjutera. Ona je šesta država u svetu po nacionalnom dohotku i jedna od 11 najkonkurentnijih zemalja sveta. Postigli su to samo time što su na vreme shvatili da je ulaganje u obrazovanje budućnost.
Ulaganje u ljude je bio prioritet njihovog razvoja. Kod nas je nastavnik u fokusu obrazovanja, a kod njih je to student, učenik. Napravili su jedan otvoren sistem u kom je uspostavljena odlična saradnja lokalne zajednice, tržišta rada, preduzetnika, roditelja. Svakom učeniku i studentu omogućeno je kvalitetno besplatno obrazovanje, a fokusirali su se na one kadrove koje traži industrija. Po završetku školovanja mladim Ircima je pružena mogućnost brzog zapošljavanja…
Zahvaljujući tome što su Irci imali obrazovanu radnu snagu, privukli su strani kapital, tako da su velike kompanije otvorile predstavništva u njihovoj zemlji. Zbog toga je u poslednjih desetak godina mnogo manje ljudi emigrira iz Irske.
Drugi ključ irskog uspeha je fleksibilno obrazovanje za fleksibilno tržište rada, tako da se svakim promenama na tržištu Irci brzo prilagode. Ono što takođe fali našem obrazovnom sistemu, a što su Irci i te kako forsirali, to je više opšteg obrazovanja. Sa stanovišta privrede bolje je da 50 odsto mladih završava gimnaziju nego stručnu školu, jer je lakše njih prekvalifikovati.
Uvođenje besplatnog školovanja za sve dovelo je do toga da Irci imaju 900.000 studenata, a Srbija koja ima mnogo više stanovnika tek 200.000. Kritičari će reći da masovnost nosi sa sobom i loš kvalitet. I na to su mislili. Obrazuju studente različitih nivoa, odnosno one koji će se baviti naukom i one koji će se baviti praktičnim poslom.
Pa nie za vreme na Jugoslavija bevme spored francuskiot model na obrazovanie. Sega sakame da go promeneme vo Americki e toa taka lesno ne ide