Ne mogu da kažem da sam neki iskusan nastavnik. Još nisam dobio ni jubilarnu nagradu 🙂 , a i radni staž koji imam u školi nije preterano popunjen nastavom. Može se reći da sam se izvlačio 🙂 Ali, evo nekoliko interesantnih činjenica za nastavnike početnike. Većinu od ovog materijala sam našao na netu, na edcampcitrus.com, a nešto sam prilagodio našim uslovima.
Svi mi – nastavnici, imali smo svoje nastavnike, neke koje smo poštovali i cenili i neke kojih se i ne sećamo. Tako da i kada počinjemo sa ovom profesijom uvek se setimo njih. Ali, kada su oni počinjali sa svojim radom to je bilo baš odavno. Ako uzmemo negde moju generaciju, to znači da su moji nastavnici počinjali da rade … negde početkom 70-ih godna. Prošlog veka … milenijuma 🙂 Ako uporedimo uslove za rad tada i sada imaćemo:
| 1970. | 2010. |
| 30 – 40 učenika u odeljenju | manje od 25 (u osnovnim školama oko 20) |
| homogenizovana grupa | heterogenizovana grupa |
| sadržaj 100% od nastavnika, udžbenici osnovi izvor informacija | samo delimičan sadržaj od nastavnika, previše različitih tipova medija i multimedijalnih izvora sadržaja |
Ove pojedine stavke ne treba objašnjavati. Naravno da broj učenika zavisi od sredine, ali gledajući prosek … tu smo negde. I kada vidimo ove razlike, lako možemo primetiti kome je bilo lakše da pripremi nastavu i naravno, da realizuje čas.
Ovo je što se tiče pripreme, a kada nastavik uđe na čas takođe se javljaju pojedine razlike. Takođe u tabeli možemo predstaviti probleme sa kojima su sretali nastavnici od pre 40 godina i danas:
| 1970. | 2010. |
| Priča i galama na času | polupijani učenici, droga, tuča na prethodnom odmoru |
| guma za žvakanje | mobilni telefoni, mp3 plejeri, laptopovi …. zloupotreba tehnologije |
| da li su svi ustali kad uđe nastavnik? | da li se neko nije popeo na ormar kad je ušao nastavnik? |
Možda je ovo malo iskarikirano, ali ako sada nismo u takvoj situaciji, kako stvari stoje i u kom pravcu se kreću … uskoro ćemo biti. Sa ovakvom situacijom se susreću danas nastavnici početnici kada počnu sa radom. Da bi se sprečile neprijatne situacije postoji nekoliko načina za rešavanje ovih problema, od razgovora sa pedagogom (koji često nemaju pravu sliku dešavanja u učionici) do pomoći nastavnika. Ono što bi se trebalo preduzeti, a kod nas se već preduzima je:
- mentorsvo, da novi nastavnik odlazi kod svojih starijih kolega na časove,
- dodeljivanje manje problematičnih odeljenja novim nastavnicima,
- saradnja sa drugim nastavnicima u planiranju časova,
- zajedničko držanje časova sa starijim kolegama ….
Ovo su samo neke od sugestija šta i kako … naravno da se i u našim školama po Zakonu koriste neke od ovih metoda. Koliko su uspešne ne znam, ali jedno je očigledno – danas je nastavniku početniku mnogo teže nego nekad. Pokušajmo mu to olakšati.
slika odavde ..
Ne znam dali je nastavnicima teze ili roditeljima dece koju vi ucite.Kad sam ja isla u skolu meni nikakvo dodatno pripremanje za odredjene predmete nije bilo potrebno,sama sam sve odradjivala bez pomoci roditelja ili ne daj boze nastavnika kog bi moji roditelji placali…Sada je mnogo,mnogo drugacije,svaka cast pojedincima,svodi se na to da deca moraju da obradjuju lekcije sama kod kuce ili im kazu imate na internetu…A onda se roditelji hvataju za glavu kako deci da objasne pojedine stvari,prinudjeni su da vec u trecem,cetvrtom razredu osnovne skole placaju nastavnike-profesore da im spremaju decu.Ne kazem ni da je vama lako sa razmazenom decom koja nemaju trunke postovanja i tome sl. ali ja gledam svoju poziciju i ipak sam na strani dece…Sto je drustvo i situacija kod nas generalno unistila sve pa i decu nismo mi obicni smrtnici krivi…
Ne mogu da odolim, mada se bojim da cu pokrenuti lavinu primera.
Da dopunim drugu tabelu, drugu kolonu, treci red:
Nije se popeo na ormar. Usla su dvojica MATURANATA u ormar, u toku casa, dok je kolega „drzao“ cas. Malo jace su lupali, pa je cula tetkica u hodniku, pa je dosla kod direktora, nije smela da udje u ucionicu, nije znala da li je profesor unutra. I tako…
Imala sam jako ruzan dan, a nema ni grejanja, pa se na sve ovo smejem. Nije mi poruka za ovaj forum, necu vise nikad.
@Mitrovic Ana … naravno da je roditeljima najteže. Ovo stvarno mislim. Jer je sistem obrazovanja katastrofalan a kadar je jedan od najgorih karika u tom lancu. Baš iz razloga što deca, nastavnicii roditelji nisu isti kao pre, a i gradivo i sve ono što uče deca je mnogo naprednije …. roditelji moraju malo više pažnje posvetiti deci. E sad roditelji nisu kadri da decu uče onome šta je u školi, pa zato pribegavaju dodatnim časovima. Nemojte plaćati dodatne časove, već insistirajte kod učitelja ili nastavnika da malo više pažnje posvete deci. Da ima daju više materijala. Nije to posao roditelja, ali ako niko drugi to ne vidi, roditelji se moraju pobuniti. Jer ovime što plaćate dodatrne časove samo sebi pravite probleme a nastavnicima olakšavate rad. Jer njihove kolege zarađuju na tome a nastavnici na času ništa ne rade.
Problem jeste …. ali treba ga rešavati a ne zaobilaziti.
@Slađana … nema problema, slobodno možete pisati o bilo čemu. Ovo o čemu vi pričate dešava se u svim školama, ali samo retki nastavnici to kažu. Hvale sebe i svoju profesiju, ali stav pravog nastavnika izgleda da je negde u ovoj tranziciji nestao. Hvala još jednom na komentaru.
Eh, roditelji nemaju vremena da pročitaju, razumeju i da na kraju objasne. Neki zaista imaju preča posla, ali je mnogo onih koji su „završili sa školom“.
Da bi neko rekao profesoru ili nastavniku da mora više da radi sa decom taj mora nešto da zna, i da ima dobru zaleđinu da to i saopšti.
Naravno, od roditelja neće dobiti podršku taman da je i 150% (namerno upisana brojka) u pravu, da se ne zameri, da mu se dete pati, ne daj Bože nešto i nauči.
Sve dok učitelji/ce drže po pola časa i upisuju ceo čas, ne pišu pripremu za isti i ne znaju da odvoje reči u rečenici zarezom, onda i samo onda kada treba, nema ništa ni od škole ni od đaka.
Vrzino kolo mogu samo batine da prekinu, a kad se to desi biće prekasno, i za decu i za roditelje i za prosvetne radnike.
Država je već odavno otišla u tri lepe … mislim, odatle je sve i počelo, od vrednoga maloga marka sa višnjama 👿
Roditelji i dalje bauljaju po plantažama, prosvetari traže veće plate, samo još da im se vrati Dača, pa da zakliču!
Izvinjavam se, ponele me emocije … ali i za to postoji rešenje 😉
Ne brini Suske .. sve dok te nose emocije dobro je. Mada koliko vidim većina ljudi lagano otupljuje i lagano postajemo zombiji.
Kako sam dobio informaciju uskoro će stići Izveštaj MMF-a o pojedinim sektorima u Srbiji. Do prošlog izveštaja sektor pravosuđa je bio najlošiji, ali sada izgleda ubedljivo obrazovanje dominira. Blago je reći katastrofa.
A što se tiče roditelja i nastavnika/učitelja, žalosno je ali sad ne postoji i nikad neće postojati kritična masa roditelja koji će se boriti za svoju decu. Za sada je sve ovako jadno, dok se ne krene sa ozbiljnijim plaćanjem školovanja dece. I sada se plaća, ali nekako je podnošljivo, a kad krenu velike cifre (a krenuće) e tad će roditelji da ulaze u školu sa motkama. Tek tad. Ali onda će se valjda zapitati da se u stvari bune zbog para koje daju a ne zbog obrazovanja svoje dece ?!?!?
Nastavnik buducnosti je u stvari PROFAJLER… u obrazovnom smislu…a to bas nije lako…on treba da odlicno poznaje psihologiju ucenika, roditelja i svojih kolega sa kojima radi svakodnevo…kao i okruzenju u kome zivimo…treba da bude odlican pedagog, narocito u prepoznavanju afiniteta ucenika u obrazovanju…potrebno je da besprekorno „barata“ gradivom koje predaje, ali i da poznaje sustinu srodnih predmeta…treba da pronadje najbolje nacine i metode da ucenike zainteresuje za gradivo, sto ponekad spada u domen glume… znaci potrebno je i da bude sasvim solidan glumac…i da uspesno koristi svoju, ali i prepoznaje mimiku i gestikulaciju ucenika…jer je stalno na pozornici…i da za svoje ucenike uvek nalazi prave reci motivacije…i podstreka…treba i da poseduje karakteristike socijalnog radnika u prepoznavanju zivotnih i porodicnih problema ucenika ali i roditelja…i da ih razume, ako je moguce…treba da ima izuzetnu mentalnu cvrstinu, da svoje licne probleme, kakvi god da su, ostavi po strani kada udje u ucionicu…jer ako ucenici u bilo kom trenutku vide da se nastavnik „slomio“, tu je kraj…znaci uvek da ima osmeh na licu, pa makar i lazni…nekim ucenicima je to mozda jedini osmeh koji vide u toku dana…vrlo cesto, nastavnici imaju ulogu operativca, narocito kada u razgovoru sa ucenicima prikupljaju informacije da, ako je moguce, preduprede nasilju u skoli…a kada se nadju u situaciji da u trenutku moraju da zaustave nasilje u toku, nije lose znati kako tada reagovati…radi svoje bezbednosti…to znaci poznavati neku mesavinu samoodbrane i borilackih vestina…ali i pregovaracke sposobnosti u ekstremnim situacijama…takodje, treba da prepoznaje sve poznate lake i teske opijate i njihov uticaj na ljudski organizam…da poseduje izuzetnu informaticku pismenost i da svakodnevno koristi prednosti savremenih tehnologija…i da ume da sebe i ucenike, ali i svoje kolege zastiti od losih uticaja istih… I DA SVE TE SPOSOBNOSTI STALNO USAVRSAVA…NA POSLU I VAN NJEGA…
AKO SAM NESTO ZABORAVIO, MOLIM VAS, DRAGE KOLEGE, DRAGI RODITELJI, NEKADASNJI I SADASNJI UCENICI, SVI KOJI IMATE BILO KAKVO ISKUSTVO VEZANO ZA SKOLU ILI OBRAZOVANJE…DODAJTE SLOBODNO JOS NESTO…AKO SMATRATE DA JE NEOPHODNO I DA BI VREDELO…PA DA KOMPLETIRAMO PROFIL NASTAVNIKA BUDUCNOSTI…ILI MOZDA NASTAVNIKA SADASNJOSTI ???
E ovo je trebalo da uđe u Standarde kompetencija za profesiju nastavnika.
Ja sam nastavnica u srednju skolu u Skoplju. Slucajno sam naletala na ovaj sajt i odushevila sam se sa sve sto se ovde pise! POzdrav do onima koi su odgovorni za to!
Mogu da kazem da malo mi je laknulo da ne se sve to desava samo kod nas: slabe ocene ucenika, nezainteresovanost, destruktivnost……..kad sam bila ucenik, imalo je golemo postovanje prema profesorima i mnogo se vishe ucilo….sada profesor vise lici na psihijatar, da resava probleme uceniku i njegovim roditelima…sve je vise dece koje zive sa jednim roditeljom(od razlicnim razlozima) ili sa o2 roditelja ali u teskim semejnim uslovima. Straso je sve to sto se desava. Sve to loso ponasanje dece potice iz semejstva.Sada je trka po novac, deca nisu motivirane da uce, jer desava se da su roditelji intelektualci,a bez posao. Mora da sama drzava(institucije) da preuzme neke mere…
Radim u osnovnoj školi, u mlađim razredima, ali sam upoznata i sa teškoćama starijih učenika. Danas je veoma teško održati dobar kontakt na relaciji nastavnik-učenik-roditelj. Pripadam grupi nastavnika koji su spremni da se uhvate u koštac sa problemima.U isto vreme razmišljam kao profesionalac, ali i kao učenik i roditelj. Zaista je veoma naporno rešavati školske probleme dece u čijoj pozadini je teška porodična situacija i loš odnos sa roditeljima. Deca odrastaju sa idejom brze i lake zarade, vasapitava ih društvo da znanje nije moć.Za veliki broj mladih ljudi moć je novac i veština dolaženja do istog. Javnost bi trebala da se prevaspita, da se čuju pozitivni primeri humanosti,da se velikim naslovima objave uspesi mladih pametnih ljudi na takmičenjima, da se napišu priče o ljudima koji su se sa socijalnog dna podigli svojim znanjem i poštenim radom. Deci trebaju dobri uzori!
Naravno , ovaj zakon o obrazovanju je stvorio nove probleme, a nijedan stari nije rešio.
P.S. A kao i u svakoj profesiji, tako i u našoj, ima onih koji su u nju zalutali, i kao
profesionalci , a i kao ljudi.
Za zal se e VISTINA! Ima ne sekakvi i nastavnici, i roditeli, i deca. No, gledajki go obrazovanieto veke 15 godini (moj raboten staz) i 40 godini na nazad (raboten staz na moite roditeli), cesto se zaprasuvam; „Kolku, generacii se ispusteni, vo delot na obrazovanie i vospituvanje?“ Segasnata situacija e rezultat na ona sto e ispusteno predhodno. Site Vie sto imate ostaveno komentar ste vo pravo i toa e nasata vistina. No sepak me cudi toa sto, site nie (i jas sum prosveten rabotnik) toa go sogleduvame, no samo komentirame-ne prevzimame soodvetni merki. Cesto se prasuvam- od sto se plasime. Od sistemot, ili od konkretnite promeni? Zosto nesto ne napravime za da se smeni-nie kako edinki nisto ne mozeme sami.
Odličan tekst. Ništa nije iskarikirano, već je realnost ulepšana…zapravo je mnogo gore nego što je danas. I dokle da se foliramo pričama o našim nastavnicima i o nama, kada znamo da većina naših nastavnika nije radila ama baš ništa, i da većina nije ni bila bog zna koliko školovana, jer ko je u ono vreme radio u školi ako je bio iole školovaniji, kada je bilo posla za fakultetske diplome na sve strane. Većina naših nastavnika bile se učiteljice koje su išle na kurseve i postajale predavači ovog ili onog predmeta, jer ko je pa trčao da završi neki fakultet pedagoškog smera.
Naravno, nas su terali da završimo fakultete, često i po više njih, da bi uopšte radili u školi. Mož misliti, zavrpip fakultet da bi radio u školi u kojoj gozovo da ne smeš dati jedinicu na kraju godine. Što se tiče priče o tome kako izdržati prvih par godina rada ona mi se posebno dopala. ja sam, doduše, primio prvu jubilarnu nagradu, nažalost, jer to znači da nisam uspeo da pobegnem iz škole i da se zaposlim na bilo koje drugo radno mesto sa bilo kojoj kvalifikacijom. Drugu naravno da i neću primiti, jer će se dotle setiti da nas polovinu otpuste, i verovatno ću dospeti u tu grupu, kao radnik koji radi u dve tuđe opštine.
Kako izdržati? Nikako, ali kada se mora mora…Biće sve gore i gore, u to nema sumnje, i možemo zavideti svakom ko je uspeo da nađe bilo koji posao a koji nije vezan za prosvetu. Ili bar ja zavidim.
Ja se prilagodjavam deci i sve je super 🙂
Citam komentare roditelja i svojih kolega i ne mogu a da ne napisem svoju muku.Mlad sam nastavnik tj nastavnica,predajem istoriju i ovo mi je peta godina.Radim u cetiri skole zbog fonda a ubacili su me i da predajem ljudima koji nemaju osnovnu skolu( za to me ne placaju jer kazu da imam fond,pojeo neko novac).Od ponedeljka do petka ja radim i ujutru i popodne a spremam i decu za takmicenje,koja uvek postignu najbolje rezultate(prosle godine prvo mesto na republickom takmicenju za talente).Nekako su svi navikli na mene da sam vredna pa kazu ti si mlada ti moras a oni su “matori pa ne moraju“. Deca me vole, i kad pokusam da budem stroga ne vredi uvek prepoznaju da nisam takva!! Da dodam da imam malo dete i da sam morala da prekinem porodiljsko kad mi je dete imalo 6 meseci zbog konkursa!! U cemu je moj problem? Veoma sam iscrpljena i besna kad neko kaze da prosvetari nista ne rade,nemojte da nas sve stavljate u isti kos jer da mogu odmah bi pobegla od ovog posla ne zato sto ga ne volim vec zato sto ne vidim nikakvu korist od ovih novih zakona i sto mislim da ce deca u neznanju biti jos gora!!!! Sta god mi radili,pa makar glumili i klovna,nikada necemo biti dovoljno dobri ni za roditelje a i ni za decu (pojedinu)!!
kako se uci svet oko nas u trecem razredu