Nova školska godina 8

Kao učenik osnovne škole jedva sam čekao da se, nakon raspusta, vratim u školu. Sećam se da sam uživao da pravim korice za knjige i sveske od papira, nikada mi se nije sviđao plastični omot sa Princ Valijant-om (samo je taj bio za dečake). Dvadesetak godina nakon toga, prvih 7-8 godina rada u školi imao sam isti osećaj na početku školske godine. Samo, ovog puta sam u školu dolazio sa druge strane katedre, ali takođe sa velikim entuzijazmom i uživanjem. Naravno, i dan danas jedva čekam da učenike „udavim“ knjigom o Stiv Džobs-u (Steve Jobs) koju sam pročitao tokom raspusta … ali nekako sam se udaljio od sistema.

Prošle godine uhvatio sam sebe kako retko ulazim u zbornicu, već se samo popnem u svoj kabinet i ne silazim. Razlog tome je što 90% obaveštenja  na oglasnoj tabli čine dopisi koji nas još više opterećuju administracijom,  (ne)potrebnim izveštajima ili su to sastanci odeljenjskih veća  za smanjivanje ocene iz vladanja i vođenje disiplinskih postupaka. Nekako, atmosfera nije opuštajuća, kolege se više plaše da ih učenici ne optuže za mrko gledanje ili povišen ton ili da im pedagog ne nađe grešku u dnevniku … niko, ali niko više ne priča o uspešnom času, o tome kako je realizovao tešku lekciju, o novoj metodi ili upotrebi nekih novina na času. Nastava je potpuno zapostavljena.

 Ali, nisam ja jedini koji ovako doživljava školu i kako nikad nisam bio od onih koji čekaju da im neko nešto da ili za njih nešto uradi, rešio sam da nešto promenim. Pošto ne mogu da se borim  sa vetrenjačama administracije, lakše mi je bilo da se bavim nastavom. Zajedno sa nekoliko kolega i kolegenica koji razmišljaju slično kao ja i povučeni uspehom seminara BTF u nastavi, rešili smo da napravimo još 3 seminara koji će nastavnicima pomoći da rešavaju standardne probleme na koje nailaze u školi. U razgovoru sa kolegama i u diskusijama na internet forumima, došli smo do zaključka da je tumačenje pripreme za čas različito od nastavnika do nastavnika. Ovaj pojam uglavnom podrazumeva pisanu pripremu koju moramo imati (ili ne moramo) i ako nam je neko traži da je pokažemo (ili ne), a u stvari to je samo jedan manji deo pripreme za čas. Rešili smo da nastavnicima do detalja prikažemo šta podrazumeva jedna priprema za čas i da omogućimo nastavnicima da se na lak i jednostavan način pripreme za svoju nastavu.

Prateći rad odeljenjskih starešina (nema potrebe da vam pišem na kakve situacije nailaze) primetili smo da je posao odeljenjskog starešine pravo mučenje za samo 4% naknade na platu. Sumnjamo da odeljenjske starešine to rade za tih 4% ali ipak smo rešili da napravimo vodič koji će pomoći da se posao odeljenjskog starešine ne svede na puko pravdanje časova i rešavanje tekućih problema, već da to bude uživanje u oblikovanju novih mladih uspešnih generacija.

Još jedan problem koji smo primetili u školi je veoma malo korišćenje savremenih tehnologija od strane nastavnika. U ovome su učenici daleko ispred nas, što i nije toliko strašno, ali je strašno što nas je za to baš briga. Dok oni uveliko koriste telefone sa Android aplikacijama za školu, nama je dostignuće da nas ujutru za posao probudi zvono sa mobilnog. Ako želimo napradak u svojoj karijeri i uopšte u nastavi i obrazovanju, moramo promeniti naše navike i mi biti ti koji će nositi tablet računare na časove i naše učenike učiti korišćenju tih gedžeta, a ne da od njih strepimo i izbegavamo ih.

U narednoj školskoj godini radićemo na nekoliko koloseka i upoznaćete odličnu ekipu nastavnika, pedagoga i direktora koji će raditi na poboljšanju obrazovnog sistema. U prethodnih nekoliko meseci je ekipa sastavljena od Brankice Mihajlović, Lidije Milanovič, Marije Đokić, Elene Spasić, Jasmine Momčilović, Sonje Stamenković, Radmile Nikolić, Nataše Stanisavljević, Vladimira Stankovića, Radiše Petkovića i moje malenkosti, radila na pripremi edukativnih sadržaja kako u online priči putem internet seminara tako i u offline priči putem mini konferencija koje će biti namenjene nastavnicima i učenicima. Sve u svemu … opet se radujem novoj školskog godini.