Kao nastavnik, relativno brzo sam prešao iz faze korisnika interneta u fazu „internet istraživača“ – sa kojim sve alatima i na koji način mogu da poboljšam svoj posao nastavnika. Prva konferencija na koju sam otišao bila je biZbuZZ, čini mi se 2006 godine. Blago je reći da me je konferencija oduševila, uživao sam u Niškoj Banji tri dana. Ta konferencija je imala jasan cilj i ja sam izgleda bio direktna ciljna grupa, upijao sam sve studije slučajeva koji su predstavljani i dobio nadu da je i u Srbiji moguće pokrenuti posao na internetu.
Kako sam bio nov u tim vodama, nisam poznavao tadašnje pionire web scene (mada ih i sad nešto ne poznajem, ali znam ko su), ali sam ih upoznao kroz njihove radove … veoma uspešni ljudi. Kasnije, evo i danas, ispostavilo se da su ti tadašnji pioniri i sadašnji pioniri, a od tada je prošlo 6-7 godina. Upečatljiv mi je bio mladi gospodin Marko Bjelić sa svojim motivacionim govorom tipa: Ako kaniš pobjediti, ne smeš izgubiti. Sve u svemu, te dve ili tri godine, ne sećam se baš, i te konferencije bile su mi jako motivišuće.
Kasnijih godine su krenule da se množe konferencije po Srbiji, što je odlično. Uglavnom su bile u velikim gradovima, ali je i Bor uspeo da organizuje BlogOpen, što je bila velika čast. Od tada nisam posećivao puno konferencija koje se bave internetom, iako me je tema zanimala. Većina predavača je bila ista, bar 70-80%, što i nije bitno ako je priča interesantna, ali nekako … ista energija. Čudno mi je bilo da se ne pojavljuju novi mladi ljudi, bar da je neko od nas naučio nešto i krenuo dalje da distribuira znanje. Nešto tu nije bilo kako treba … znanje se nije prenosilo dalje. Poslednja konferencija na kojoj sam bio je Blogomanija, itekako uspešno realizovana. Konferencije koje se bave internetom su nezahvalne za iznenađenja, jer uglavnom te ljude koji će nešto pričati, upoznamo preko neta, ali na blogomaniji je bilo i novih faca … ali i neizbežnih iskusnih veterana 🙂 Da se razumemo nemam ništa protiv tih profesionalaca, ali treba nam sveža krv, jer ako smo njih slušali nekoliko godina i da kažemo da su oni definisali neku internet scenu Srbije, a moramo priznati da nije sjajna … onda nam treba sveža krv 🙂
Danas je formalno, sistemsko obrazovanje apsolutno nedovoljno ako želimo da se izdvojimo od prosečnog korisnika interneta. Konferencije su neophodne mladim ljudima kako bi dobili ono što im nastavnici u školi ili profesori na fakuletu ne mogu dati. Svaki grad mora imati svoju konferenciju koja se bavi IKT-om, koja mora biti tradicionalna i namenjena ljudima tog grada. Ko će biti predavači, to već nije bitno, ali je bitno da donose novine i energiju da pokrenu te ljude. Poslednja konferencija u Zrenjaninu sa dobrim kritikama kao i buduća u Boru, idu u tom pravcu.
Smatram da je ekipa koja stoji iza WebDan-a, osmislila nešto fenomenalno i da će napraviti odličnu konferenciju 13. aprila. Pogotovo sam im zahvalan što će dovesti za mene nepoznate predavače. Nikog od najavljenih nisam pratio na bini, a za mnoge nisam ni čuo (ali to je moj propust, nikako njihov) – čuo sam za njihove radove, što je i bitno.
Ovaj blog uglavnom čitaju prosvetni radnici, ali zaluta i neki student, učenik, pa ih ovim tekstom pozivam da dođu i organizuju tu subotu tako da prate priče ovih ljudi. Program je tako osmišljen da ima vremena i za pijacu i za sport 😉 , a uvek je dobro slušati priče uspešnih ljudi. Imam neki osećaj da će sala u Muzičkoj školi biti mala za sve one koji žele da dođu, pa vam savetujem da se što pre prijavite, jer ćete tako obezbediti mesto i pomoći organizatorima da što lakše realizuju ovaj dan.