Evo me ponovo … za one koji bi lakše da prate, predlažem da pročitaju prvi deo: Da ne poverujete …
Ušli smo u učionicu geografije. Tabla je kombinovana, odnosno, znate one table koje se otvaraju na polovini. Kada otvorite i preklopite, ona je cele zelena, a kada je zatvorena ona je bela. Iznad table je bio projektor, preko koga kontrolišete računar koji je povezan sa projektorom. To sam viđao, nije neka novina. Pored table je bio dodatni veliki ekran koji je povezan na IT sistem škole, ali i sa tablet računarom na nastavnikovom stolu. Na njoj je ugrađen tablet računar pomoću koga nastavnik kontroliše tablu-ekran. Kada sam uključio tablet, otvorio se prozor sa imenima nastavnika koji ovde drže časove. Kako ovde nije bilo mog imena, pogledam u Jocu i on ukuca svoju lozinku sa kojom smo pristupili „katedri“. Automatski se otvorio elektronski dnevnik za upis časa i odsutnih učenika. Pored elektronskog dnevnika tu je bila baza nastavnog sadržaja iz geografije: slike, lekcije, elektronske karte, filmići, animacije, prezentacije … Ono što mi je privuklo pažnju je ikonica sa oznakom 3D model. Kliknem na nju i iz dodatnog menija odaberem „Reljef Srbije“. Nakon toga, iz uređaja iznad table upali se lampica i „krenu“ svetlost ka sredini učionice, gde se prikaza hologramska 3D slika reljefa Srbije. Kako sam ja rotirao prikaz na tablet računaru, tako se rotirao i 3D model. Totalno sam bio oduševljen. Pitah ga koliko ovo košta, reče: „Budžet je dosta veliki, ali sve je dobijeno kroz neki projekat, da se u Srbiji napravi škola, kao neka u Nemačkoj. Projekat je u tome da te dve „klon“ škole analiziraju uspehe svojih đaka, a da pri tom imaju najsavremenija nastavna sredstva“
Na zidovima gde su nekada bile štampane karte, sada su se nalazili veliki ekrani, na kojima su takođe karte, ali sa google maps-a. Prikaz na ekranima nastavnik bira preko računara sa katedre. Pored svega ovoga videh i kamere u učionici.
Do sada nismo imali kamere u učionici, pa me je ovo iznenadilo. Ali ove kamere je kontrolisao nastavnik iz učionice. Nastavnik može da uključi kamere i da snimi svoj čas, pa kasnije da pregleda i da ispravi šta nije bilo dobro, ili sa svojim stručnim većem ili pedagogom analizira čas. Snimak pripada samo nastavniku. Takođe postoji mogućnost da nastavnik podesi da se čas prenosi u zbornici ili nekom drugom kabinetu, gde bi bili članovi stručnog veća ili pedagog, direktor, savetnici i pratili čas i analizirali. Mnogo bolja varijanta nego da sede u kabinetu, jer se učenici drugačije ponašaju. Svidela mi se ideja … faktički mogu snimiti celu svoju nastavu i postaviti je na YT 🙂
Škola je stalno imala problema sa nedostatkom prostora. Veliki broj učenika i još otežavajuća okolnost da se u novim oglednim profilima puno predmeta realizuje podelom učenika po grupama, dovodi do potrebe za većim brojem učinonica. Iz tog razloga prisiljeni smo na rad u dve smene. Paradoks je taj što su podelom odeljenja na grupe, zauzimane velike učionice koje su predviđene za 30 – 34 učenika, a u njima je bilo 12 – 15 učenika. Taj problem je sada rešen, jer su velike učionice fizički podeljene u dve manje. Unutar velike učionice je postavljen zid sa zvučnom izolacijom. Tako su dobijeni manji prostori, ali adekvatnom upotrebom nameštaja i dobrim dizajnom uopšte nisu bile male učionice, baš su bile odgovarajuće za grupe. Umesto standardnih stolova sa po dve stolice za dva učenika, sada su bile samo „seminarske stolice“. To su one stolice koje imaju dodatnu tablu koja se spušta u krilo kada sednete, ta tabla služi kao sto za pisanje. Tako je ostvarena ušteda prostora, a dodatna mogućnost je lak raspored stolica za bilo koji plan učionice i za bilo kakav oblik rada. Ovo je posebno dobro jer se podelom na grupe realizuju časovi vežbe, na kojima učenici rade po nastavnim metodama koje zahtevaju rad u paru ili grupni rad. Za ovakvu organizaciju nastave ovo je bilo odlično.
Na prvi pogled se vidi da je ovo funkcionalan kabinet. Nastavnička katedra je ista kao i u drugim učionicama, sa tablet računarom koji je povezan na projektor. Na zidovima su umesto hamera i šema veliki ekrani sa prikazom grafikona, dijagrama … učionica je za ekonomsku grupu predmeta. Jedina razlika između velike i ove male učionice su stolice umesto stolova. Na tablama stolica pričvršćeni su tablet računari, po mojoj proceni, sa ekranom od 7 inča. Svi ovi računari su bili povezani na IT sistem učionice i kablom za napajanje, preko nogara stolice do malog okruglog stola koji su smešteni između 4 stolice. Faktički, raspored je postavljen tako da 4 učenika čini jednu grupu i mogu zajednički raditi na tom okruglom stočiću. Joca mi reče da je sistem u učionici tako napravljen da su tableti sa stolica povezani preko nastavničkog tableta na projektor, tako da učenici mogu da pišu, komentarišu, analiziraju sadržaj na tabli sa svog mesta. Nastavnik postavlja prezentacije, filmove, linkove na tablu, a nakon završenog časa sve prosledi učenicima na zajednički prostor, odakle oni dalje koriste sadržaje, bez obzira na to da li su u školi ili kući. U uglu učionice je štampač sa ostalom IT opremom i svako može da odštampa lekcije ako želi da ih čita sa papira. Do sada je moj kabinet bio najopremljeniji u školi … ali ovo je fenomenalno.
Kasnije, večeras vam pišem i o zbornici … to je tek …
Prvo sam pomislila da je neka naucnofantasticna prica. Ja cesto kao nastavnica hemije zadajem deci da pisu takve price. Medjutim…ovo je stvarno fantasticno!
Pingback: E ovo me je tek oduševilo … - Škola bez zidova
Pingback: Da ne poverujete … - Škola bez zidova
Stvarno tehnologija,puno olaksava nas rad nastavnika….!
Hocu da se pridruzim vasem blogu,molim vas kazete mi nacin kako da se uklicujem u vasem blogu.!puno pozdrava od http://www.zeqirjalatifi.wordpress.com