Srđan Verbić nije prvi ministar koga sam upoznao. Imao sam prilike da razgovaram sa Žarkom Obradovićem, možda 2-3 meseca nakon što je postao ministar. To je bilo na nekom prijemu u I ekonomskoj, u vezi lepog projekta koji se tada realizovao. S obzirom na to da je bilo više protokolarno, ono malo prilika koje sam imao za razgovor, za njega su bile neozbiljne. Pričao je neke uopštene floskule. Tada nisam imao nikakvo mišljenje, možda sam bio malo pozitivno iznenađen, jer njegovog prethodnika nije zanimala prosveta. Ubrzo nakon toga sve mi je bilo jasno 🙂 Nakon toga sam upoznao i Jasnu Matić. To je već bila druga priča. Priča sa konkretnim stvarima, jasnim ciljevima i usredsređenost na probleme i načine za njihovo rešavanje. Velika energija.
Juče sam bio sa sastanku sa novim ministrom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Ono za šta sigurno nisam kompetentan je da procenjujem ministre 🙂 ali osvrnuću se na utisak koji je na mene ostavio Srđan Verbić kao osoba i, kao što sam obećao, napisaću tekst o sastanku – pretpostavljam da to većinu nastavnika zanima. Inače, organizacija ovog sastanka za mene je bile veoma brza, mislim da je prvi kontakt bio u subotu uveče, u nedelju je stigla potvrda da će sastanak biti održan i to je to. Klasičan neformalni sastanak sa razmenom ideja. Pretpostavljam da svako od nas želi da dobije takav poziv u životu, jer neko je negde primetio naš rad, a pogotovo što svi mislimo da smo nešto napravili i da imamo šta da kažemo ministru. Ja stvarno mislim da sam na našoj prosvetnoj sceni našao način i pomogao jednom broju nastavnika, koji su to vratili odličnim komentarima i svojim predanim radom u kreiranju internet resursa za nastavu i spremno sam dočekao poziv. Kao i svaki štreber, spremao sam se da svoje ideje prenesem, bar njih imam „pun kofer“.
Iako neformalan sastanak, tekao je profesionalno, uglavnom jednosmerno, ideje od nas ka ministru. Kad kažem ideje, na mislim da se sada raspravljalo o strategiji obrazovanja i o nacrtima, konceptima, već jedan uopšten pogled na trenutnu situaciju više u tehnologiji nego u samoj prosveti. Ipak je ovo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Jeste da ima previše problema, ali ne znam za trenutak u obrazovanju čovečanstva kada prosveta nije bila u problemu. To ne znači da ne treba razmišljati o razvoju, ma koliko nam gorelo pod nogama. Danas imamo profile čija radna mesta više ne postoje, dok sa druge strane nemamo obrazovne profile za radna mesta koja su danas najtraženija. Imamo jednu instituciju koje je veoma cenjena, koja dominira u prirodnim naukama (Petnica). Zašto da nemamo posebno, još jednu takvu koja će dominirati društvenim naukama? Nije se raspravljalo o strategiji stručnog usavršavanja nastavnika, niti je rađena bilo kakva analiza, nije teško doći do zaključka da je ovaj dosadašnji način mučan za nastavnike.
Iako rekoh da nisam u stanju da procenim rad ministra, jer ministra doživljavam kao funkciju, stekao sam utisak da je Srđan veoma sistematična osoba. Nisam psiholog, ali ono što kroz 12 godina prođete sa učenicima, daje vam za pravo da malo analizirate. Srđan je osoba koja veoma dobro sluša. I to ne samo jednu osobu, već je u stanju da prati sve što se dešava u prostoriji. Apsolutno se vidi da je osoba iz prirodnih nauka, da svoje ekspertsko znanje iz svoje oblasti koristi da sakupi i obradi informacije koje dobija. Prateći rad dosadašnjih ministara stekao sam utisak da je njihova priča u stvari samo prepričana stvar njihovih pomoćnika, što možda tako i treba, čujem da mnogi podržavaju takav stav da ministar treba da bude političar, a njegovi pomoćnici eksperti. Možda je to i dobro, ne kažem, ali ovde sam stekao utisak da Srđan jasno barata činjenicama, razume o čemu se radi, razume šta se dešava u učionici. Bio je odličan sagovornik, iako smo ga mi ‘bombardovali’ 🙂
Do sada sam o ljudima na vlasti imao mišljenje da se jasno okružuju onima koji im povlađuju, da ne dozvoljavaju da ih neko ugrozi, jer tako čuvaju svoju poziciju. Možda je stvarno tako, možda Srđan i nije čovek iz vlasti 🙂 ali prenosim vam njegove reči (možda ne citat, ali blizu):
„Kada sam pravio tim, razmišljao sam o ljudima koji znaju više od mene. U prosveti smo i treba da cenimo znanje, ako neko zna kao ja, on mi ne treba, imaćemo iste ili slične ideje, zato su ovi ljudi oko mene oni koji znaju više od mene. To je jedini način da napravimo nešto dobro i konkretno.“
Da ovo nije samo prazna priča, jer nama nije imao potrebu da se pravda, jasno smo mogli da vidimo juče. Deo tima koji smo upoznali (Nemanja Đorđević i Milovan Šuvaković) prvenstveno ima jaku energiju i znanje, mislim da su odlična ekipa koju bi svako poželeo. Naravno da je nemoguće nakon jednog sastanka biti siguran u nekog, a pogotovu ja jer me je teško impresionirati u oblasti obrazovanja, ali ovi momci su na dobrom putu. Jasno je da je Srđan i ovde uspeo da iskoristi svoje logično rasuđivanje i napravi sebi ekspertsko okruženje.
Još jednom napominjem, ne znam kakav će Srđan ministar biti, ni šta će konkretno raditi, ali ono što znam je da hoće da sasluša, da čuje, prokomentariše ozbiljno. To uopšte nije malo za jednog ministra. Iako ste udaljeni možda i više od 250 km od Bg kao ja, sada imate šansu da vaše uspehe neko vidi i čuje. Iako smo u društvu degradirani, u nastavi se mučimo i davimo u papirima … moramo sami da radimo na sebi. Svakom nastavniku koji razmišlja svojom glavom jasno je da je nemoguće da nas jedan ministar i njegov tim izvuku iz stanja u kome se nalazimo, bez naše pomoći. Moramo biti mnogo pametni i pomoći sebi, tako što ćemo kvalitetno raditi, najpre zaslužiti poverenje učenika, nakon toga kolega i na kraju ministra koji daje šansu. Ovaj moj primer je dokaz da je to moguće. Rođen i odrastao u provinciji, učio svoje učenike pravim vrednostima, sa kolegama sakupljao i delio znanje i veštine, nikakvih dodirnih tačaka sa politikom … juče sam predlagao ministru svoje ideje. Ne znam da li će od toga biti nešto, ali je mnogo glupo da ne pokušam.
Siguran sam da će mnogi od vas pomisliti i reći u sebi … „ma da, a što mene nije zvao, sigurno imam više uspeha od Zorana“. Ne znam odgovor na to pitanje, znam samo da od 2011. prati na tviteru rad OKC-a, možda je čuo za neku ekipu koja je povukla ogroman broj nastavnika da pišu obrazovne blogove … , ali znam da ovo neće biti jedini sastanak. Čoveku treba priča „sa fronta“, shvata poziciju nastavnika i traži najveći plamen da prvo njega ugasi. Svi znamo ko je nosilac obrzovanja, ko može svojim radom da promeni obrazovanje na bolje, ali i na gore. Definitivno smo mi nastavnici ta karika.
dr. Haus preuzet odavde …
a drugu sliku je slikao @DedaBor
Sudeći po prvom potezu ministra, gospodina Vebića, da okupi kvalitetne ljude sa „fronta“ dobijam utisak da je on zaista čovek koji UME i ŽELI da sluša ali i da osluškuje. Mislim da je ovaj tekst odgovor svim onima koji su nakon nedelje uveče mislili suprotno i, možda, bili u dilemi. Elem, biti dobar govornik u ovim vremenima a uz to i davati prazna obećenja – nije neophodno.
Optimista po opredeljenju, entuzijasta po obrascu, stručni saradnik na mukama po obrazovanju, nekada Petničar u oblasti društvenih nauka, a nikad političarka , dajem šansu ljudima koji vrede, TIMU koji ima viziju, a ne čekam eksternu evaluaciju jer je već vidim i kreiram SVOJOM glavom.
Jasmina
🙂
Pingback: Sastanak kod ministra prosvete Srdjana Verbica - D E D A B O R
Pingback: Utisak posle Utiska nedelje | OBLAK ZNANJA ZA UČITELJE
Ministar je naučnik, i verujem da će probati naučnim metodima da nešto uradi. Uliva mi poverenje, i evo ovo su prvi signali koji mi se sviđaju…
Sumnjam u naucnike.Nama trbaju iskusni profesionalci,sposobni prakticari i realizatori novih ideja. Nikda u praksi se nije dobro pokazala i donela rezultate ,,nova ekipa,,tim se stvara godinama ,a iz tima se biraju najbolji i najsposobniji profesionalci bez obzira na stranacku obojenost. Dok se god ozbiljno ne shvati drzava,vlast,odgovornost i ne odustane od ,,stranackih boja,, u prosveti i zdravstvu nece biti dobro.Uprosveti i zdravstvu treba da su na kljucnim pozicijam profesionalci koje nece birati opstinske vlasti preko svojih stranackih pulena koji nam urusavaju ceo sistem,.Pred svake izbore nam obecavaju ,,med i mleko,,blagostanje a nakon izbora sve gore stanje.
Nadam se da vam je ministar objasnio da nema potrebe da se pravi nova institucija koja ce se baviti drustvenim naukama, jer one u Petnici postoje vec vise od 30 godina 🙂
Pingback: Граница за живот | Био-блог
Poštovani kolega,
Baš sam se pitala kada ću Vas videti bliže nekom ministru i radujem se zbog svih nas. O Verbiću ne znam ništa, ali Vaše tekstove sam čitala, a i pohađala neke od seminara, pa mi ovo daje bar malu nadu da iz brloga bar krenemo da izlazimo. Ne mislim lično, pošto sam od onih koji se snalaze i umeju da plivaju, ali mi je teško da gledam kolege svakodnevno kako tonu, a ja ne mogu da pomognem ni njima, ni djacima koje ne umeju da vode.
Nisam neko ko olako veruje, ali nisam ni neko ko ne daje sansu i vreme nekome da se dokaze i pokaze sta moze da uradi i cime ce doprineti zadednici. Ovaj ministar mi, za razliku od prethodnih, uliva poverenje, iz vise razloga. Jedan od razloga je kooperativnost, jer bez dijaloga i povratnih informacija, nema dobre i uspesne saradnje, a samim tim ni dobro obavljenog posla. Zatim, ovim i ovakvim sastancima, od ljudi iz struke trazi misljenje i analizu, sto je dobar put ka resavanju problema, jer ovako startuje sa jasnim problemom, ima jasan cilj i zajednicki dogovara akciju. Kada u resavanju problema dominira neki logicki algoritam, a sprovodi se u duhu tolerancije i resenosti da se nesto uradi za opste dobro, uspeh ne izostaje. Ministru Verbicu od srca zelim da uradi nesto dobro, jer nasa deca, zaposleni i drzava to zasluzuju.
Uz skromnu izjavu o uzdržavanju od procene ministara, autor je trebalo da se uzdrži i od nekih drugih mišljenja, kao npr od onog da nam je potrebna Petnica u oblasti društvenih nauka. Bruka.
Postovani kolege, zelje i predhodnih ministara prosvete su, verovatno, bile casne, sta je ko od njih uradio osetili smo na svojoj kozi. Iz dugogodisnje prakse u prosveti mogu da zakljucim da su glavni kocnicari za bilo koji napredak nase prakse tim ljudi koji radi zadnjih 20-30 godina u ministarstvu prosvete a koji se veoma malo menja (da ne kazem uopste se ne menja) i koji koci sve reforme. Najvece zlo su nesposobni nacelnici skolskih uprava koji su postavljeni na ta mesta jer su bili veoma losi i neuspesni direktori i koji prekrivaju razne nepravilnosti po skolama (i to cini mi se svesno, jer su dobro izucili tu rabotu) i na taj nacin stite direktore skola koji su sramota za prosvetu i ljudski rod uopste, a koji su veoma slicni njima samima. Svedoci smo da su u mnogim medijima (RTS, Blic i sl.) prozvani neki direktori koji su ili jos uvek na svojim mestima ili su (sto je jos gore) napredovali u sluzbi. Novi ministar moze razresiti problem ako preispita ove sprege izmedju direktora skola (koji imaju vecu moc od samog ministra) i nacelnika skolskih uprava i postavi lica koja ce moci da kontrolisu ove odnose, ako ne bude ovo uradio, mi koji radimo u prosveti procicemo ISTO kao i sa predhodnim ministrima. Srecno ministru na tom poslu a (nadam se) i nama.
Добро је да је дијалог уопште успостваљен. Лоше је што је почео на овакав начин, са некомпетентним особама за разговоре о образовању (о родној неравноправности већ сам негде писала). Осим Зокија, Божића из Петнице и директора школе из Бора, не видим никога ко се ту нашао због свог досадашњег рада, залагања и успеха у образовном систему Србије. Урађено је неопрезно, али сада о томе не вреди полемисати (полемише се и довољно на друштвеним мрежама).
Предлог за стварање неког новог центра по моделу Петнице, а намењеног друштвеним наукама, ја могу само да поздравим као један најквалитетнији предлог, али имам једну замерку. Нама је потребно много више од једног центра намењеног даровитим и мање даровитим ученицима, јер само на тај начин можемо реализацију ваннаставних активности (излети, рекреативне, екскурзије) учинити смисленим и пожељним за реализацију. Једна Словенија има 24 школска образовна центра која функционишу по сличном принципу као Петница, али кроз њих пролази много више ученика и нису затворена и за ону другу децу, мање даровиту. Радује ме што је Зоки предложио овако нешто и надам се да можемо заједничким снагама и порадити на овој идеји.
Нисам поборник да се огромна средства сливају само на једно место, потребно је да сваки део Србије има неки свој образовни центар у који ће прихватати децу из других крајева Србије, а не да нам деца спавају по бунгаловима попут оног у Кладову, или у прескупим хотелима, као што је „онај од оног“ у Суботици (а све по истој цени, и лош смештај у бунгалову и екслузива у хотелу).
Министарство мора да размишља како да реформише постојеће рекреативе, екскурзије и излете (огроман новац се троши на нешто што није примерено одређеном узрасту и где ученици не усвајају никаква функционална знања).
Има ту још много простора за предлоге, побољшања, реформске кораке, али о томе на неком другом месту.
Postovani, ne znam zasto ste preskocili Tomislava Jovanovica koji je bio ministar posle Obradovica !
cisto onako.
Хвала Богу да се појавио човек који ЧИТА и који прати шта се дешава у целој Србији (не само у Београдском пашалуку), коме су друштвене мреже средство комуникације, информација, образовања….. а не само дечја игра и забава.
Ако за свог мандата успе да разбије клан ВЕЧИТИ ДИРЕКТОРИ- СИНДИКАТ- ПРОСВЕТНА ИНСПЕКЦИЈА који је извор корупције и мобинга, постаће цар.
Објашњење:
Вечити директори- они који су „заузели власт“ у јуришу давне 2000; који су чланове школског одбора из реда запослених именовали у своје помоћнике (да би обезбедили сигуран глас), који мсу умислили да су постали власници школа, којима су чланови колектива до гроба захвални јер су их запослили (а таквих је пуно јер су се колективи од 2000 променили бар 70%)….који чврсто сарађују са осталим члановима клана и заједно са њима са локалном самоуправом.
Синдикат- они руководиоци синдиката који по сваку цену „бране“ своје директоре; који су у исто време и помоћници директора и чланови школског одбора; који заједно са својим директорима развијају стратегију образовања у којој ће директори бити ментори, а биће ваљда места и за њих…
Просветна инспекција- мислим првенствено на уплашену локалну просветну инспекцију, која саветује вечите директоре на који начин да крше законе, а да то не буде упадљиво ……