O stručnom usavršavanju … 6

… po ko zna koji put, ali sada na preseku jednog perioda … i za OKC i za nas nastavnike. U OKC-u se bavimo stručnim usavršavanjem već sedam godina i još uvek nemamo jasnu sliku da li to država i sistem vide ili mi radimo pa šta bude. Ono što je primetno je da kolege to i te kako vide i poštuju. Ovo se ne odnosi samo na OKC, već i ostali autori i treneri imaju svoju sliku stručnog usavršavanja a ZUOV neku svoju. Nedostatak dvosmerne komunikacije ZUOV-a dovodi do toga da u ovoj oblasti tapkamo u mestu već godinama.

Ova jurnjava za bodovima podseća me na priču o dečaku i vuku, samo što u ovom našem slučaju vuk nikako da dođe. Ne znam šta treba da se desi pa da nadležni ukapiraju da ne mogu naterati nastavnike da se stručno usavršavaju. To je jednostavno nemoguće, ne po nečijem inatu već po logici i prirodi posla. Tu nema pobednika. Jednostavno, kao što ne možete slikara prisilom terati da naslika umetničko delo ili kompozitora da komponuje. To se radi samo ako se želi … sve drugo je uzaludno. Nikada nećemo naterati učenika da nauči lekciju tako što mu pretimo jedinicom. On će se truditi i popraviti ocenu, ali neće naučiti lekciju kako treba već samo onoliko koliko da popravi jedinicu, tu nema pravog znanja. Zato smo i kivni na ovaj način stručnog usavršavanja. Nećemo postati bolji nastavnici ako odemo na seminar koji je škola organizovala prema finansijsko opravdanoj ceni niti ako odemo na internet seminar jer je jeftiniji i mnogo praktičniji. Ne … postaćemo bolji nastavnici samo ako shvatimo da nam stručno usavršavanje treba. Dalje je sve lako i dostupno. I novac i vreme i želja i primena.

Naravno da možemo izbeći ovu „obavezu”, kao što rekoše pojedini internet trolovi i lažni profili na fejsbuk grupama prosvetnih radnika: „Samo zatražite direktoru novac za stručno usavršavanje i kada vas on odbije jer nema novca, vi ste mirni … imate dokaz da ste hteli. Ispunili ste formu.” To su baš oni koji se bore protiv forme. To je za prave prosvetne radnike toliko žalosno … ali, doskočili smo sistemu. Da li možemo isto tako da kažemo i učenicima u učionici da treba da rade na Windows XP, iako je zvanično ukinut, jer nastavnik nije išao na stručno usavršavanje za Windows 7? Ili ako nas pitaju zašto i dalje diktiramo kad svega ima na internetu, slobodno im kažemo da u naše vreme nije postojao taj Internet.

Ne znam gde je veći problem … kod nas nastavnika ili kod nadležnih. Nadležni (čitaj ZUOV) je institucija koja ne komunicira mnogo. Jednostavno, od njih malo konstruktivnih reči kojima pokazuju da osluškuju nastavnike i njihove želje. Nije mi poznat njihov plan stručnog usavršavanja nastavnika u Srbiji, ali oni kao nadležna institucija direktno su odgovorni za ovo stanje. Ako je nešto pozitivno, to je da smo dosta odmakli od komšija iz Makedonije, Crne Gore, Hrvatske i BiH. Znam kakav je sistem tamo i mogu reći da se kod nas ipak nešto dešava. Sistem je možda loš, ali pojavljuje se zrak svetlosti u vidu viših nastavničkih znanja. Iako je ova priča na dugačkom štapu i put je posut papirima, nadajmo se da je to prvi korak do priznanja onih koji se trude.

Ono što i te kako raduje je veliki broj kolega koji su svesni da je znanje potrebno obnavljati i nakon fakulteta, da je obrazovanje živ proces i da je nemoguće jednom nešto naučiti i predavati to narednih 30 godina.

Pogotovo što ove kolege same plaćaju za svoje stručno usavršavanje. To je neoboriv dokaz. Jednostavno, novac iz svojih džepova troše na seminare koje žele, koji će im značiti u radu i dati znanja. Oni se ne kriju iza floskule „škola nema para” i ne odustaju od želje za usavršavanjem. Naravno da će mnogi misliti da su ovi nastavnici naivni, jer je i njima i onim drugima koji se ne usavršavaju ista plata, ali sud učenika je ono što se ne može kupiti. Takođe, mnogi misle da se ovi nastavnici plaše za 100+20 bodova pa plaćaju da bi sakupili bodove … ali zar nije ista takva slika i u učionici … među učenicima. U odeljenju uvek imamo one vešte učenike koji se stalno izvlače, znaju kada će nastavnik da „pita”, šta da kažu da se izvuku, kada da pobegnu sa časa, znaju svoja prava da im se mora zaključiti ocena ako su tri upisane u dnevnik iako nisu bili u školi poslednja dva meseca … ili da im se pored četiri jedinice u dnevniku mora dati šansa da odgovaraju poslednjeg časa. Oni, takođe, znaju da pobede sistem. Sa druge strane imamo one vredne učenike koji se trude, koji znaju šta žele, a to je često i više nego što nastavnik traži, one koji pre časa prelistaju novu nastavnu jedinicu, idu na sekcije i dodatnu nastavu … učenike koji čine lepotu obrazovnog sistema za koji radimo. Cenimo i hvalimo takve učenike, poštujemo njihov trud i pružamo zahvalnost … oni su svetla slika onog što radimo. Napravimo paralelu … da li ima ovakvih nastavnika – onih koji uspevaju da pobede sistem i ne znaju šta je seminar i onih koji sami rade na sebi, ne čekajući da im škola to omogući?

Posebna priča su kolege čija su uverenja sa po 24 boda još kod mene … koji su platili seminar i završili, napravili alate za nastavu, primenili znanje sa seminara i koriste svoje blogove i elektronske dnevnike … a ne mare za Uverenje. Na seminarima imamo i kolege iz Makedonije, Crne Gore, Slovenije i BiH, kojima ovaj naš papir ništa ne znači, imamo i kolege koji su u penziji ali i apsolvente koji se još nisu zaposlili. Sve ovo je pozitivna slika koja ipak govori da je volja prosvetnih radnika jača od propisa našeg Ministarstva. To su ljudi koje ZUOV treba da zove i da razgovara sa njima, da nađe način da priđe nastavnicima i taj „pelcer” da primeni na sve.

U narednoj godini OKC će imati akreditovane ali i neakreditovane seminare, od kojih su neki nastali nakon konkursa a neki su odbijeni zbog ciljeva i nekompetentnosti autora i moderatora ☺. Ponudićemo seminare namenjene nastavnicima bez akreditacije nadležnih i sigurni smo da ćemo imati kao polaznike one koji žele da unaprede svoj posao. Ne znamo koliki će taj broj biti … ali nadamo se veliki, jer sam ovih dana potpisao 6000. sertifikat iz prethodnog akreditacionog ciklusa. To ipak nije mala brojka ☺.

prva slika preuzeta odavde, druga odavde.