Ko to nama smanjuje administraciju? 4

Zamislite situaciju:

Ministarstvo prosvete na internetu objavljuje poziv nastavnicima da predlože izmene u pravnim aktima koji su im neophodni za rad. Nakon puno predloga angažuje nastavnike predlagače, da se okupe na internet forumskim diskusijama, da diskutuju o promenama i kreiraju najbolja rešenja. Naravno, često koriste fejsbuk za komunikaciju, a u večernjim satima se okupljaju na skajpu da prodiskutuju o predlozima. A onda sve te svoje predloge upakuju i proslede u MP na pravno uređivanje.

U kojoj je ovo državi?

Verovali ili ne … u Srbiji.

Možda vama ovo zvuči neverovatno, pretpostavljam da mislite: „Ma da, baš će nekog običnog nastavnika neko da pita šta misli i da uredi oblik pedagoške dokumentacije. To je sigurno neka veza … „ Ne znam da li vam nešto znači da se sve ovo odvija tokom letnjeg raspusta, odnosno godišnjeg odmora nastavnika. Ili još da dodam da su sve ovo radili potpuno volonterski, iz entuzijazma da mogu da pomognu svojim kolegama u Srbiji.

Iako sam učestvovao u raznim radnim grupama naših obrazovnih institucija i u raznim projektima, uglavnom je to bilo na osnovu preporuke stranih donatora/partnera. Smatram da su dešavanja u poslednjih nekoliko meseci potpuna novina u našem obrazovnom sistemu. Grupa nastavnika i direktora koji se međusobno i ne poznaju, iz različitih delova Srbije, funkcionisala je kao tim i predložila uputstvo Ministarstvu prosvete kako da spasi nastavnike od prevelike administracije. Članove ove grupe nisu delegirali sindikati, stručna društva, rodbinske i stranačke veze, već samo njihove kreativne ideje kako da se neki problemi prevaziđu i njihovi veliki rezultati za koje je čula prosvetna javnost. Neću mnogo da pričam o stručnom uputstvu na kome je rađeno, jer je detaljno objašnjeno na sajtu MP, samo želim da napomenem da je moguće  i kao nastavnik u nekom Babušničkom selu da budete pitani kako i na koji način da doprinesete našem obrazovnom sistemu. Nije sve u Beogradu, nije sve preko veze, internet je postao medij koji je izbrisao sve granice i preko koga se jasno vidi kvalitet. Neki vešti „nekvalitetni igrači“ uspevaju da naprave bolju sliku o sebi nego što jesu, ali to je kratkog daha, to se ubrzo sve vidi.

Ovo u svetu nije novina, čak i kod nas uspešne kompanije ovako doprinose kvalitetu rada, ali iz mog ugla ovo je veliki pomak za naše Minitarstvo prosvete. Pretpostavljam da je svakom od nas ovo normalan način rada i da možemo prokomentarisati: „Pa dobro … to je tako normalnlo, ništa čudno.“ Ali, ako ste ikada pokušali da promenite bilo šta u našem sistemu obrazovanja, videli biste na kakav zid nerazumevanja se nailazi. To je nemoguće shvatiti.

Iako nisam mnogo doprineo radu ove grupe, želim da im se zahvalim, jer su u vreme kada smo mi ostali bili na odmoru, radili i trudili se da pored svih obavezujućih aktuelnih pravnih akata, predlože rešenja koje će pomoći mnogim nastavnicima. Sada direktori i pedagozi ne treba da izmišljaju šta treba da se piše u pojedinim dokumentima i da je većina tih odluka stvar nastavnika, a ne nekih izmišljenih formulara i obrazaca. Ne znam da li je do sada pripadalo mobingu ili je jednostavno trenutni hir inspektora, pedagoga, direktora, šta sve mora da piše u izveštajima, planovima, programima … ali sada imamo uputstvo na koje se možemo pozvati ako nešto smatramo nelogičnim.

Ono što je najbitnije je da ovo nije kraj već samo početak rada na smanjivanju administracije i povratka nastavnika na njegovu osnovnu ulogu, a to je rad sa učenicima … a ne papirima.

Na slici ipak nije „smanjivač administracije“, sliku sam pronašao ovde …