Još u vreme kada sam zvanično pravio neke kurikulume, imao sam problem da sagledam globalnu sliku implementacije onoga što smo pravili. Pored svih ciljeva, ishoda i preporučenih sadržaja, nekako mi je najbitnija bila kolona preporuke za realizaciju. Tu smo pisali ono što smo mi smatrali da treba, ali svaki nastavnik je priča za sebe … i svako radi na svoj način. Ono što većina nas signalizira je to da su nastavni planovi i programi zastareli. To je tačno, a zamislite tek u predmetima koje ja predajem (računarstvo i informatika, poslovna informatika, elektronsko poslovanje …), sadržaji zastare već nakon jedne ili dve školske godine.
Oni koji znaju kako se prave ili menjaju nastavni planovi znaju koliko je to komplikovan proces, naravno, ako žele da bude kvalitetan nastavni plan. Često taj proces traje dugo i tokom izmene i usvajanja, implementacije … prođe dosta vremena i njegov rok trajanja je opet nekoliko godina. Dosta je teško i problematično da se to konstantno radi. Pod ovim procesom mislim na ovaj način kako je do sada rađeno u našem obrazovnom sistemu, da država striktno propisuje kurikulume. Ono što mi dobijamo u Službenim glasnicima su uglavnom kurikulumi koji su rađeni brzo i pod pritiskom da se završe do nekog avgusta da bi 28. avgusta ili čak nekog septembra ušli u sistem. To je katastrofa.
Da bismo ovaj problem rešili, nastavnici treba da imaju mnogo više slobode u kreiranju i realizaciji onoga što rade u učionici. Sloboda postoji, ali je pitanje dokle možemo da idemo sa našim izmenama? Kada predamo globalni plan, da li možemo i smemo da izbacimo neke od modula/nastavnih oblasti ili da promenimo redosled … ?
Moja metodologija …
Daću vam ovde primer šta sam uradio sa predmetom u trećem razredu, čiji je nastavni plan star nekih 5-6 godina. To je izborni predmet elektronsko poslovanje za učenike ekonomskih smerova. Kurikulum je napisan relativno dobro, ali uglavnom su to ishodi na nivou znanja ili razumevanja, ima nešto malo i primene. Zbog razumevanja daljeg teksta, oblasti u ovom predmetu su:
- uvod u elektronsko poslovanje,
- mreže i internet prezentacije,
- elektronsko bankarstvo,
- elektronska trgovina,
- izrada publikacija.
Kako je ovo izborni predmet i učenici koji su ga birali su već iskusni u korišćenju IKT-a (predavao sam im dve godine, pa ih poznajem 🙂 ), rešio sam da ove sadržaje podignem na viši nivo. Ceo sadržaj predmeta osmislio sam kao projekat, odnosno, da ih kroz konkretnu praksu naučim ono što je uglavnom trebalo da nauče kroz neku teoriju sa eventualnim primerima. Kada kažem konkretnu praksu, jasno sam ih stavio u ulogu nekog preduzetnika koji treba da kroz internet poslovanje unapredi svoj posao. Svako od njih je odabrao temu sa kojom bi se bavio kao preduzetnik. Uglavnom su birali ono što vole sada da rade … neki prave narukvice od gumica, neki priveske, korpice, jedni nude usluge prevođenja, drugi šminkanja… Tražio sam da sve to postoji, da bude realno jer ćemo preko interneta pokušati da prodajemo te njihove proizvode i usluge. Tako da su morali da prave … jer sve će biti realno, pa je sasvim moguće da će im neko naručiti robu ili uslugu i to se mora ispoštovati.
Moja metodologija rada je bila da moraju da naprave svoj internet sajt (tu sam pokrio oblast internet prezentacije) na kome će napraviti neki vid e-prodavnice (tu sam pokrio oblast elektronske trgovine), da postave cene i odrede način plaćanja (tu sam pokrio internet bankarstvo) i sve to da promovišu kroz društvene mreže (tu sam pokrio internet marketing). Faktički, sve ovo što je u sadržaju predmeta radili smo paralalno učeći svaki element i praveći konkretne proizvode, a to su njihovi sajtovi za prodaju proizvoda i usluga. Sva ovo o čemu pišem kao rezultat ima konkretne proizvode učenika koji su radeći na njima naučili kako treba poslovati na internetu. Naravno, niti sam ja profesionalac u poslovima internet preduzetništva, niti su oni napravili sajtove ili neke startup-ove koji sada vrede milione, ali ne treba zaboraviti da su oni učenici koji imaju po 17 godina. Ne znam u kom pravcu će ići njihov dalji put, ali pošto svi znamo u kom pravcu će ići poslovanje, mislim da su oni na pravom putu.
Kao pokazatelj da su dobro radili je činjenica da već nakon nekih objava na svojim fb stranicama imaju naružbine, a oni su oduševljeni.
Ovo je moj način da promenim nastavni plan koji je možda star (mada je ovaj kurikulum jedan od namjlađih). Ne treba uvek čekati na državu, ako napravimo kvalitetan rad sa učenicima, sumnjam da će nam direktor ili inspekcija zameriti što smo sami pokušali da poboljšamo nešto u sistemu. Naravno da ovo može biti i mač sa dve oštrice, da nastavnici na svoju ruku rade šta žele i šta više znaju iako su se stvari u njihovom predmetu odavno promenile, ali to se brzo čuje i vidi …
p.s. ne budite mnogo strogi … i kupite nešto ako vam se dopadaju proizvodi 🙂 Videćete kako posluju učenici.
Sajtovi učenika III-1, izborni predmet elektronsko poslovanje:
Zorane, pre svega ti čestitam na radovima učenika! Da nije iza njih stajao nastavnik koji će ih naučiti, zatim motivisati i na kraju podržati da istraju u idejama, radovi ne bi bili završeni. Pogledala sam sve. Ono što je u njima zajedničko je originalna ideja, sistematičnost u izlaganju i kvalitetna primena IKT-a. Tvoje „dualno“ obrazovanje daje odlične rezultate.
Hvala koleginice,
ima tu malo i uticaja nastavnika 🙂 Ima ovde još da se radi, još smo daleko od kraja školske godine 🙂
Bravo za svaku ste pohvalu, ideje su vam orginalne.
Sve pohvale učenicima (i tebi) za kreativnost 🙂