Da li škola mora da ima zidove? 8

Skola je zgrada. Odnosno, svi mi je tako zamišljamo na prvu misao. Institucija koja ima određena pravila, uglavnom smeštena u nekoj zgradi. Trudimo se da te zgrade napravimo što savremenijim i lepšim, da imamo puno nastavnih sredstava koja nam pomažu u radu. Ali, mnoge škole u svetu, uglavnom u nerazvijenim oblastima, nemaju zidove, već su pod vedrim nebom. Smatram da škola mora biti jako savremena institucija koja prednjači u društvu po primeni savremenih sredstava, ali da nastavnici koji rade u njoj znaju da se nastava ne mora odvijati samo u školi između zidova. Većina nastavnika to zna, trudi se da svoju nastavu izmesti van škole da svojim učenicima približi nastavno gradivo. To je pogotovo upečatljivo kod učiteljica, koje van škole upoznaju učenike sa svetom oko nas, kao i u srednjim stručnim školama kada se praktična nastava izvodi negde van škole.

Pošto sam leto proveo na raznim mestima, profesionalna deformacija mi nije dala mira i u svakom mestu sam video lokacije koje su namenski rađene da budu edukativne, da učitelji i nastavnici sa svojim učenicima mogu da izađu iz učionice i pokažu im nešto iz istorije, biologije, astronomije, umetnosti … Naravno, neki lokaliteti su imali i drugu namenu, ne obrazovnu, ali lako se mogu iskoristiti u edukativne svrhe. Razmišljajući u tom pravcu palo mi je na pamet nekoliko lokacija u gradu u kome živim, koje se mogu iskoristi za čas van školskih zgrada. Naš sistem obrazovanja i te kako prepoznaje izlete, ekskurzije i školu u prirodi, ali ovo je nešto što možemo da odradimo bez previše angažovanja … Ovde ću pokušati da navedem neka mesta u Boru, gradu u kome živim, i načine kako ih možemo iskoristiti u nastavi. S obzirom na to da će se sadržaji uglavnom odnositi na osnovnu školu, siguran sam da među vama, koji ovo čitate, ima iskusnijih kolega, pa slobodno dopišite u komentarima možda još neko mesto ili neki način rada.

Strelište iznad grada

Ovo je poznata lokacija za Borane. Jeste da je učenicima potrebno malo vremena da se popnu gore, ali odozgo je odličan pogled na grad i mogućnost da se iz predmeta Svet oko nas ili Geografija, obrade lekcije kao što je reljef. Tačno je da u školi imamo geografske karte, čak i one reljefaste, ali ovo je odličan primer da učenicima na licu mesta objasnimo šta su brda, planine, doline, grad, naselje …

Parkovi u gradu

Iako se za Bor smatra da je aerozagađen grad, ipak ima puno parkova i drveća. Pored toga što učenike tamo možemo izvesti da se igraju ili rade fizičko, takođe možemo i da realizujemo časove biologije. Možda nema puno različitih vrsta drveća i trava u parkovima, ali ima ih dovoljno da ih učenici razlikuju po listu, kori, plodu …

Zoološki vrt

Ovu lokaciju učiteljice već uveliko koriste. Bor ima odličan zoološki vrt u kome je puno divljih životinja, a ne treba posebno prikazivati koji se sve časovi mogu tamo realizovati. Tu dominira biologija i sigurno nekoliko različitih nastavnih oblasti se može tamo realizovati.

Muzej rudarstva i metalurgije

Bor ima i svoj muzej. Jeste da je on uglavnom vezan za rudarstvo i metalurgiju, ali u njemu se mogu realizovati časovi istorije iz nekoliko oblasti. Pored redovnih postavki ima i nekoliko zbirki pomoću kojih ćete lakše i jednostavnije objasniti neke lekcije iz istorije ili umetnosti.

Fontane u gradu

Svaki grad ima negde neku fontanu. U Boru ih ima nekoliko. Ove fontane možemo iskoristiti za lekcije o prelamanju svetlosti i duginim bojama. Pogotovo kada je sunčan dan, javlja se prirodni fenomen koji možemo analizirati sa učenicima. Sigurno su učenici već videli ovu pojavu … ali sada je mogu i dobro analizirati i objasniti zašto se baš tu javlja.

Znakovi i obaveštenja

Ovo postoji u svakom gradu i njih možemo da iskoristimo za neke lekcije. Često su oznake ulica i razna obaveštenje ispisana gramatički ili pravopisno pogrešno, pa eto mogućnosti za nastavnike srpskog jezika da sa učenicima pronađu određene greške. Iako vam deluje da je gubljenje energije da sa učenicima jurite znakove sa greškom, ovo možete iskoristiti kao domaći zadatak za učenike, da pronađu i slikaju znakove ili javna obaveštenja koja sadrže neke greške. I naravno, da znaju da isprave te greške.

Ove znakove možemo iskorisiti i za nastavu matematike. Dovoljan nam je samo metar, kako bismo npr. merenjem stranica znakova izračunali njegovu površinu ili neki drugi sličan zadatak. Ovo je posebno pogodno za znakove koji ne izgledaju kao osnovni geometrijski elementi.

Parking za automobile

Veliki parkinzi su odlični poligoni za određena takmičenja iz matematike. Pogotovo za učenike nižih razreda koje možete da podelite u grupe i da im date zadatak da saberu brojeve na registracijama automobila istih boja. Uglavnom devojčicama date crvenu boju, a dečacima plavu 🙂 Ovo je odlična vežba za sabiranje ili oduzimanje … samo ako im oduzmete mobilne telefone.

Skejt park

Bor ima odličan i lep skejt park. Možda deluje čudno da njega koristimo za nastavu, ali ako se sa učenicima dogovorite da neko ponese rolere, a neko skejtbord, možete realizovati odlične časove iz fizike. Ovde se mogu odraditi: sila gravitacije, razlaganje vektora, brzina, ubrzanje, transfomacija potencijalne i kinetičke energije … i još mnogo toga. Takođe na praktičnom primeru, ako znamo težinu učenika koji vozi rolere, ugao staze i koeficijent trenja … možemo rešavati razne zadatke.

Ovo su samo neki od predloga za moj grad, a sigurno se mogu primeniti na bilo koji drugi grad uz određene modifikacije. Pretpostavljam da se većina vas pita zašto da mučim i sebe i decu da ih vodim u park kada mogu da donesem listove u školu ili zašto da idemo do fontane da gledamo dugu kada mogu da je prikažem na projektoru ili zašto da se jurimo po parkinzima kada na tabli mogu da ispišem brojeve pa neka sabiraju. Jeste da za izlazak iz učionice treba malo organizacije, pogotovo ako vam je čas u sredini dana, pa nemate vremena ili vam od škole Vuk Karadžić do skejt parka treba sat vremena pešaka, ali ako se dobro organizujemo, lako možemo da zamenimo časove ili neke časove odradimo nakon časova. Onaj ko hoće nađe način.

Iako nam se čini da možemo ciljeve časova da realizujemo i u učionici, jer su škole opremljene za to, ipak sa ovakvim načinom rada učenicima školu i nastavu ne prikazujemo tako sumornom kao što je u učionici sa brojevima na tabli. Kao što cilj nastave u prirodi nije da učenike naučimo da sabiraju ili množe, već je jako bitno da ih tamo učimo samostalnosti i timskom radu sa drugarima, tako je i ovde cilj da ih naučimo da vide primenu stečenog znanja i da ih zainteresujemo da rade zadatke. Pogotovo je ovo bitno, jer učenicima je zanimljlivije da saberu brojeve tablica automobila iste boje nego da ih čitaju sa table i sabiraju. Poseban cilj ovakvog načina rada je da u daljem školovanju u višim razredima ili u srednjoj školi, lakše rade seminarske radove i školske projekte. Ako već u osnovnoj školi uspeju da povezuju gradivo sa svakodnevnim životom, lakše će im biti da analiziraju određene nastavne sadržaje o prirodnim pojavama, stanju u društvu ili drugim okolnostima.