Šta biste vi uradili kao pomoćnik ministra obrazovanja? 8

Kada sam letos čitao blog Varufakisa, ministra finansija Grčke, koji je u jednom blog članku pisao o razlozima zašto više nije ministar, bio sam oduševljen tim načinom komunikacije. Nema medija i njihovih slobodnih interpretacija.

Slična stvar se pre nekoliko dana desila i na našoj sceni. Naravno, nije bila baš ista funkcija u pitanju, ali meni je mesto pomoćnika ministra obrazovanja važnije od ministra finansija 🙂 Pomoćnica ministra obrazovanja napisala je članak na svom blogu o prestanku rada na mestu vršioca dužnosti. Ovaj način komunikacije je fenomenalan jer ne prolazi uredništvo i izmišljanje, dodavanje i interpretaciju od strane medija, već direktno imamo kontakt sa onima koji nas predstavljaju.

Možda je ovo za nas u Srbiji čudno, pogotovo kada se ne radi o izbornoj propagandi, kada razni političari i funkcioneri krenu da tvituju i instagramišu se. Žao mi je što je naš ministar obrazovanja prestao da piše svoj blog od kada je stupio na funkciju jer tu bismo imali dosta toga zanimljivog da pročitamo, ali i korisnog. Ono što mi se posebno dopalo kod ovakvog načina komunikacije je pozitivan odjek javnosti, direktnih čitalaca, prosvetnih radnika, ali i medija. Naravno, uvek će se naći politički obojeni mediji da napišu da je ministar otpustio pomoćnicu ili sindikati da kažu da je pomoćnica dala ostavku ministru.

Između ostalog, reakcija čitalaca na ovakav blog post koji je iz prve ruke je mnogo veća i iskrenija od reakcije koja bi usledila da je neki medij preneo ovu informaciju. Uglavnom, ako ne i svi komentari na ovu vest su bili pozitivni i podržali Željaninu priču, odnosno, objavu na blogu. Moram da priznam da je i mene zatekla ta vest, ali ne mogu da kažem da me je potpuno iznenadila. Veoma je retko da ljudi koji se prihvate odgovornosti i budu na nekoj funkciji to rade iz čistog ubeđenja da će nešto promeniti. Bar se kod nas u Srbiji oformilo mišljenje da se na funkcije dolazi samo iz ličnih interesa, ali primer Željane i još velikog tima koji je ministar Verbić doveo u MNPRT pokazuje da ljudi ne moraju da se uvek slažu sa sistemom i da mogu da se otrgnu mašini birokratije i umrtvljavanja entuzijazma i ideja.

Sećam se kada je sadašnji ministar došao na čelo prosvete, svi smo ga dočekali kao spasioca, prvi čovek na ovom mestu iz struke, naučnik, bloger … Počeo je da okuplja svoj tim, a nastavnike praktičare postavio na mesta pomoćnika za osnovno i srednje obrazovanje. I Snežanu i Željku smo dočekali izuzetno toplo, jer su nastavnici iz škola, znaju probleme i veliki su operativci. Sada, kada smo čuli da Željana možda neće biti više na toj funkciji, još toplije smo dočekali tu situaciju. To mi je malo čudno?! Šta se u međuvremenu promenilo pa sada ne želimo da nam Željana bude pomoćnik i da nam vodi deo sistema? Jasno je da nam je Željana poznanik i pretpostavljamo njene muke iz teksta koji je pisala, ali zar ne želimo da nam osoba koja ima energiju i poštenje bude u MNPTR?

Nisam napisao komentar podrške Željani, ali ne zato što je ne podržavam već zato što sam se zabrinuo … opasno sam se zabrinuo. Nije problem da podržimo i Željanu i Snežanu i dr Lužanin i ostale ljude iz MNPTR kada odu, ali mislim da treba da ih podržimo u tome da tamo ostanu. Naravno, ne želim da bilo koga prisiljavam da bude tamo gde ne želi, ali mislim da bi nam bilo bolje da tamo budu baš te osobe nego da one odu i umesto njih dođe stara politička garda. Iako lično poznajem Željanu i pretpostavljam zašto se sve ovo dogodilo i znam koliko joj je teško, možda je sebično sa moje strane, ali voleo bih da nastavi da se bori. Ako dobro pročitamo njen tekst opet, videćemo gde je problem, ali taj problem nisu ljudi koji su skoro došli u sistem i žele da ga promene, već oni koji pokušavaju da rade isto kao što su radili prethodnih 10-15 godina. Ako neka rešenja izlaze iz resora pomoćnika, a zatim prođu službe koje ih modifikuju tako da izgube smisao, onda je tu nešto drugo u pitanju. Ne znam detalje oko prestanka rada Željane, ali znam da ministar Verbić ne odustaje tako lako od ljudi koje je doveo. Znam da je na pravilnicima potpis ministra, kao i na odluci o izboru republičkog inspektora ili na konkursu za korišćenje sredstava ministarstva za obrazovanje, ali ako nakon toga vidim da se pravilnici povlače, odluke poništavaju, a rezultati konkursa se ne objavljuju više od dva meseca od roka … onda mi je tu nešto čudno. Pretpostavljam da je čudno i vama. Jasno je da ministar ne može sve to da pročita, proveri, pregleda pa zato veruje ljudima oko sebe.

Nemojmo se zavaravati i da mislimo da će nakon dolaska Srđana Verbića i njegovog tima automatski prestati rad, angažovanje i politika bivših ministara, pomoćnika ili načelnika. Mnogo će vode proteći pre nego što se to desi, a pitanje je koga će sve ta voda odneti ili doneti. Ono što mi možemo je da damo podršku ljudima iz struke i iz klupe koji znaju naše problema i šta i kako da rade. Definitivno je najteže njima, jer druga strana ne preza od napada i samo oni znaju kako je to kada ih optuže za sukob interesa jer imaju akreditovane seminare. Mediji su to jedva dočekali, neki kao sajtovi koji prenose informacije iz obrazovanja prekopirali, a mi nastavnici krenuli da komentarišemo … to nije podrška, treba da razmislimo kome to šteti ili pomaže.

Iako mi u blog postu deluje da je Željana odustala od rada u MNPTR, ipak je molim da još malo razmisli, a znam da ovo moje mišljenje deli još puno prosvetnih radnika, jer potrebni su nam jaki ljudi i znam da će ministar Verbić uspeti u formiranju najjačeg tima, sa jakim karikama na svim nivoima, jer samo uz jake ljude iz prosvete, ljude koji su se dokazali svojim radom, da se granice mogu pomeriti na bolje.

Nadam se da će Željana da se vrati na mesto odakle može mnogo da učini za prosvetu, ali se takođe nadam da će i sa tog mesta da nastavi da vodi svoj blog.

slika uzeta sa sajta novosti.rs