Moramo u reformu obrazovanja … a zašto baš ja ??? 1

Reforma je teška reč, a na našim prostorima je izgubila smisao. Danas, kada neko spomene reformu obrazovanja, uglavnom kolutamo očima jer znamo da se to završava presipanjem iz šupljeg u prazno. Najpre, te dve reči – reforma i obrazovanje, ne treba da se spajaju jer je sasvim logično da obrazovanje treba da je stalno u reformi. Zašto bi postojao neki period u kome se obrazovanje ne menja? Čim se ne menja, odmah zaostaje i postaje nekvalitetno.

Da li je moguće promeniti sistem obrazovanja na bolje bez promene nastavnika (na bolje)?

Ova naša sadašnja administracija u ministarstvu, koja nas vodi, napravila je puno grešaka. Možda i previše da bi mogla da promeni nešto na bolje. Ne zato što oni to nisu u stanju, i te kako su sposobni, nego zato što nemaju podršku nastavnika. OK, uglavnom su sami krivi za to, ali to je tako logično jer ne postoji administracija u MP koju će nastavnici podržati, to je tako od pamtiveka, a biće verovatno tako i na dalje.

Ono što je potpuno zabrinjavajuće je želja (ili samo lažna želja) nastavnika za promenom. U poslednje vreme pokrenuta je inicijativa ili pokušaj ili promena da se modifikuju neki predmeti i nastavni planovi. U pitanju je građansko i verska nastava, kao i što veća implementacija IKT-a u nastavu. Ne znam dokle se zvanično sa tim stiglo, ali ono što pratim na netu i u komunikaciji sa nekim nastavnicima … nema nama ni reforme ni promena na bolje, ni boljeg sistema obrazovanja kada svoje lične interese stavljamo ispred interesa učenika.

Svi mi želimo promene na bolje, ali kada se to tiče našeg predmeta onda izbije revolucija. Meni je donekle potpuno jasan taj strah. Svaki strah potiče od neznanja, pa tako i ovaj. Lako je „zapaliti“ masu, pogotovo prosvetarsku, rečenicom: „Hoće da nam ukradu predmet“. Odmah skoče nastavnici tog predmeta, uglavnom udruženja koja u svojim ciljevima imaju kao tačku unapređivanje predmeta … Da sada izvršimo anketu među nastavnicima svi bismo odgovorili da je potrebno promeniti plan i program i da je potrebno uvesti veći broj časova baš našeg predmeta. Ajd’ razmislite … zar nije tako? Pa, zar smo mi tu zbog nas i naših predmeta ili zbog učenika? Iako ovo deluje kao fraza, danas u 2016. godini smo došli do toga da realno zanemarujemo budućnost učenika zarad svojih normi.

Nije uvođenje IKT u nastavu zahtev obrazovanja, to je zahtev privrede i društva.

Da li stvarno ima nekog u Srbiji ko misli da mi možemo sutradan graditi ovu državu sa ljudima koji u redovnom osnovnom obrazovanju nemaju znanja i veštine upotrebe IKT u svim predmetima? Sve je to krenulo od zahteva privrede, svakog dana na konferencijama i skupovima u medijima čujemo da nam je potrebna kvalitetna radna snaga. Da li mislite da se to “kvalitetna” odnosi na rad bez upotrebe IKT-a? Da li će budući stolari da mere metrom, tekstilci da kroje bez računarskog šablona, ekonomisti da analiziraju digitronom, umetnici da naprave svoje vajarsko delo i da ga ne slikaju i objave na svom blogu, muzičari da komponuju bez Fruity Loops-a, samo sa notnom sveskom i olovkom … da će naši naučnici da uče iz knjga iz biblioteka? Možda je surovo, ali je tako. Mi možemo da se branimo od tog napretka i da ga osporavamo, ali probudićemo se (odnosno, već se budimo) u vremenu kada nam učenici slikaju Viberom kontrolni, pošalju nastavniku koji ih sprema, koji uradi i vrati urađeno. To je upotreba IKT-a koja prolazi pored nas, zato što nas ne interesuje da naučimo sve ono  što znaju naši učenici.

Možda mislite da pišem ovo jer sam informatičar, ali poznato je moje mišljenje i stav da informatiku treba ukinuti u srednjim školama. Znam da će me mnoge moje kolege zbog ovoga ‘razapeti’, ali čemu ja učim i mučim svoje učenike na informatici kada oni na geografiji i istoriji razvlače karte, na biologiji zamišljaju kako izgleda unutrašnjost organa, na fizici gledaju na slici, odnosno omotu Pink Flojda kako se prelama svetlost … čemu onda informatika? Informatika je pomoćna nauka koja mora da nam omogući da ostale predmete lakše savladamo i da pratimo razvoj struke. Sama za sebe ne vredi ništa. Osim, naravno, ako hoćemo da prepisujemo preko WhatsApp-a. 

Da li ću ja izgubiti posao ako se ukine informatika u srednjoj školi? Ne znam. Moguće. Ako ja za ovih 14 godina u obrazovanju nisam uspeo da pokažem da vredim i sebi i sistemu i ako direktor ne ukapira da treba da me angažuje da budem nastavnik savetnik ostalim kolegama kako da koriste IKT u svojim predmetima … onda sam spavao 14 godina i treba da letim. Ne možemo mi da pravimo kvalitetno obrazovanje sa nastavnicima spavačima, koji dovedu svoje predmete do besmisla kao što su građansko i verska nastava i onda krenu u bojkot i revoluciju kada se traže promene. Mogu, ali nemaju osnova.

Ali nismo mi isti kao i oni …

E … ako želimo da priznamo, videćemo da smo mi isti kao NIS, Železnice Srbije, kao opštinske uprave, kao RTB Bor, kao ZUOV i sva javna preduzeća u kojima su ljudi zaposleni samo iz socijalnih razloga. Ako ih pitate, svako će reći da je potrebno još radnika u tim preduzećima kako bi posao krenuo. Pokušavamo da našim entuzijastičkim izletima održimo naš predmet i donesemo mu smisao, ali da se ništa ne menja … ali to je samo odlaganje neizbežnog. Na žalost, učenici ne mogu bez nas, retko koji uspe da se iščupa iz ovog sistema umrtvljavanja kreativnosti i da pobegne, ostale jasno zatupimo. Na žalost je tako … pogledajte vaša odeljenja: u nižim razredima OŠ možete da odaberete 50%, u višim 25%, a u srednjim školama oko 10% učenika koji su prema standardima kakve mi zamišljamo (ne kakvi jesu, nego kakve zamišljamo da treba da budu).

IKT je samo jedan aspekt promene sistema obrazovanja, ima tu još mnogo toga da se radi, ali ako ne možemo da promenimo i uvedemo ono što je svima očigledno da treba … šta onda radimo? Svi predmeti u OŠ koji sada postoje su neophodni (ako zanemarimo obavezne izborne, to je stvarno očaj … ali, blagi očaj sa građanskim, verskom, drugim stranim jezikom …) i kao takve, treba ih unaprediti. Nastavnici TO treba da svoj predmet podignu na viši nivo i da prihvate da se sve menja, da će se promeniti i biologija, hemija, matematika, nisu oni krivi što je neko nekad ranije ubacio informatičke sadržaje kod njih, trebalo je da se ovakvi sadržaji ubace u sve predmete, ali i to je tada bio uspeh.

Od tada je prošlo 10 godina, a za deset godina svašta se promenilo … a da li smo se mi promenili?