Nisam siguran da ovo pripada integrativnoj nastavi, pedagozi će me ispraviti ako treba, ali integrativna nastava je kada jednu temu obrađujemo na više predmeta. Ovo ne znam kako se zove, valjda ima naziv … ako nema smislićemo ga 🙂
Kao neko ko se bavi tehnologijom i onlajn didaktikom predstaviću neke primere upotrebe onlajn alata i servisa u različitim predmetima. Pretpostavljam da smo svi čuli za Google Maps, odličan servis koji često koristimo u svakodnevnom životu, a često i u profesionalnom. Kao informatičar u srednjoj stručnoj školi, sve gugl servise usmeravam u pravcu struke učenika, ali Google Maps se može koristiti za sve profile, sve uzraste i sve predmete. Ono što učenici na času informatike uče je tehnika korišćenja ovog servisa, odnosno koje su karakteristike i mogućnosti. Za učenike ovo nije komplikovano, ali kada im nakon toga postavim pitanje kako to da iskoriste za svoju struku, tu već dolazimo do zastoja i do trenutaka bez mašte.
Znam da mnogi nastavnici koriste ovaj servis da predstave sadržaje iz svojih predmeta na interesantan način. Ovaj servis je toliko kvalitetan za nastavu da ga možemo iskoristiti u bukvalno svakom predmetu u školi i za svaki uzrast. Samo nam je potrebna kreativnost. Evo nekih primera koje sam ja smislio, a kolege iz ovih predmeta će reći da li su odgovarajući.
Matematika
Nakon realizacije sadržaja o površinama geometrijskih figura, dajte učenicima domaći da izračunaju površinu teritorije trougla između Šapca, Vršca i Kragujevca. To lako mogu da izračunaju ako znaju da koriste gugl mape i da primene naučeno iz matematike. Iako će im Google maps pokazati puteve kada ukucaju ova tri grada, važno je da znaju da postave koordinantni sistem i da na osnovu koordinata ovih gradova izračunaju površinu preko obrasca za površinu putem koordinata tačaka. Deluje veoma jednostavno, ali ovaj rad zahteva više nivoe Blumove taksonomije.
Biologija
Poseban element na ovom servisu su slike i prikaz sa terena, odnosno ulice – Street View. Pomoću ove opcije možemo učenicima na času, koristeći samo projektor i laptop, prikazati određene delove, odnosno slike sa životinjama ili biljkama. Na njima je da pogode gde se to nalazi. Da pogode kontinent, oblast, nadmorsku visinu … sve ono što karakteriše te biljke ili životinje. Tokom pogađanja nastavnik uvećava prikaz terena sve dok učenicima ne bude jasnije gde se u stvari „nalaze“. Ili jednostavno prikažete oblast, državu … i pitate učenike koje životinje tu žive ili na koje biljke tu možemo naići. Jednostavno, ali motivaciono za sistematizaciju gradiva.
Srpski jezik
Zavisi od lekcije do lekcije, ali najjednostavnije je predstaviti određene ličnosti kao što su Vuk Karadžić i njegova putovanja ili još bolje putovanja Rastka Nemanjića. Pojasniti učenicima kako se tada širila pismenost i kojim su putevima učeni ljudi tog doba išli kako bi širili obrazovanje. Još bolje je da učenicima date domaći zadatak da iz određenih priča, pripovetki, lektira, naprave putanje na gugl mapi o kretanju glavnih junaka.
Likovna kultura i umetnost
Svuda u svetu se nalaze umetnička dela koja su prikazana na slikama u gugl mapama. Ta svetska umetnička dela, slike, skulpture nalaze se u muzejima širom sveta. Pored njih ima i onih koji se nalaze na svojim izvornim lokacijama, u crkvama, hramovima, piramide, svetska čuda … Jedan od zadataka učenicima može biti da oni na mapi sveta pronađu gde se nalaze određena umetnička dela i da spajanjem lokacija na kojima se ona nalaze dobiju prikaz neke figure ili objekta … nešto slično kao u dečijim časopisima kada spajaju tačke po brojevima. Iako ovo deluje kao igra, učenici će po mapi sveta crtati određene prikaze i tamo gde im treba određena tačka, tražiće neko umetničko delo, istraživati, guglati i naravno učiti o tome.
Fizika
Ono po čemu su gugl mape poznate je daljinar koji prikazuje rastojanje od tačke do tačke. To možemo iskorititi za nastavnu oblast Kretanje i koristiti ovaj servis kao osnovu za zadatke. Jedan od zadataka može biti: Odredite tačnu lokaciju gde će se sresti dva automobila, ako je jedan krenuo iz Londona i kreće se prosečnom brzinom od 90 km/h, a drugi iz Kaira, sa prosečnom brzinom od 25 m/s. Uzmite u obzir da se kreću najkraćim mogućim putem između ova dva mesta. Ovaj zadatak učenici mogu raditi kući i doći u školu sa nazivom grada ili nekog mesta gde su ova dva automobila srela. Ovo je samo jedan primer, za kretanje možemo koristiti ceo svet i morske puteve i avio saobraćaj, takmičiti se … nema ograničenja 🙂
Ograničenja po predmetima za ovaj servis nema. Namerno nisam opisao upotrebu u predmetima geografija, istorija umetnosti, predmetima saobraćajne struke i turizma – to se podrazumeva i očigledno je da ćemo bez upotrebe ovog servisa teže realizovati sadržaje. IT sektor se razvija veoma brzo, kreiraju se alati koji pomažu čovečanstvu i koji rešavaju razne probleme. Mi nastavnici možemo mnogo toga iskoristiti za nastavu, samo nam treba malo ideja 🙂
Na žalost na našim prostorima nema mnogo seminara koji se bave ovim servisom, ali ih ipak ima i jedan od interesantnih je onlajn seminar Digitalni atlas. Siguran sam da ćete na njemu dobiti još puno ideja za svoje časove.