Zašto nastavnici treba da budu preduzetnici? 2

Da li možemo posao nastavnika, konkretno mislim na rad sa učenicima, odnosno, na prenošenje znanja i podstrekivanje na analitičko mišljenje, da predstavimo kao biznis? Pretpostavljam da bi pedagozi našli razloge zbog kojih te dve stvari nikako nisu iste, tj. argumente koji kažu da je učenje drugih human posao i da ga ne treba upoređivati sa nečim što je tako hladno i surovo kao što je biznis. Ali, razmislimo da li je tako i da li se svet menja, da li se učenici menjaju, da li se škole menjaju… Zašto i mi ne bismo, onda, promenili naš pogled na ono što radimo? Predstaviću vam jedan novi način na koji možete da sagledate vaš posao u toku nastavne godine, efikasan način pomoću kojeg možete da ostvarite uspeh.

Prvi septembar je početak našeg poslovnog projekta. To je projekat koji traje devet meseci i koji za rezultat treba da ima određeni proizvod. Proizvod koji moramo da napravimo za devet meseci je znanje učenika iz predmeta koji predajemo. Kao svaki projekat, i ovaj mora da ima plan, strukturu, način rada i tako dalje. Dakle, potreban nam je biznis plan kog se moramo pridržavati kako bismo napravili kvalitetan proizvod. U dosadašnjem sistemu mi imamo planove (godišnje, mesečne, tematske…), ali kao što vidimo, oni ne donose mnogo boljitka. Zašto ne bismo probali sa drugačiijm pristupom?

Postoji mnogo različitih modela biznis planova i oni zavise od vrste posla, strukture, načina rada… Međutim, skoro svaki od njih treba da sadrži sledeće elemente:

• Problem koji smo identifikovali i koji treba da rešimo – ovo može biti različito i zavisi od razreda, predmeta, škole… Najčešći problem sa kojim se svi mi susrećemo je nezainteresvanost učenika za nastavu, odnosno, njihovo neučenje, manjak discipline…
• Cilj – ovde je cilj jasan: potrebno je da podignemo nivo znanja učenika iz oblasti/predmeta koji predajemo,
• Ciljna grupa – da bismo ostvarili cilj i rešili problem koji imamo, neophodno je da dobro poznajemo ciljnu grupu. Moramo da znamo koja su njihova interesovanja, želje, način života i rada, odnosno, moramo mnogo bolje da upoznamo sadašnje generacije učenika,
• Budžet – e, za ovo ne treba da brinemo. Za ovu stavku (ne)brine neko drugi 🙂
• Dinamika rada – i pored godišnjih i mesečnih planova koje predajemo (sa navedenim nastavnim jedinicama), važno je da znamo kakvom dinamikom živi naša ciljna grupa. Kako se ponašaju 15 dana pre Nove godine ili pred raspust, kada je svetsko prvenstvno u fudbalu, kada nailaze žurke za 18. rođendan itd.

Ovo su samo neki elementi, ima ih još. Pored ovih elemenata, dobar biznis plan mora da sadrži i SWOT analizu koja je osnova svakog biznisa i koju treba da napravimo do 1. septembra. Pojasniću sada SWOT analizu i detaljnije ću prikazati na našem primeru sve elemente.

SWOT je akronim od Strengths (snage), Weaknesses (slabosti), Opportunities (prilike) i Threats (rizici).

1. Snage – treba dobro analizirati šta je naša snaga, u čemu smo dobri, šta nas izdvaja i šta je to zbog čega mi možemo uspešno da realizujemo ovaj biznis plan. Najčešće je to naša stručnost. Moramo dobro proceniti koliko smo stručni za dati predmet na skali od 1 do 10. Nije važno to što godinama predajemo taj predmet – sadržaji se menjaju, struka evoluira… Moramo realno proceniti svoju stručnost i sebe oceniti sa najmanje 8 ili 9. Ako je ocena niža od toga, obavezno je stručno usavršavanje iz te oblasti. Tu su i metodika nastave i didaktika predmeta . Ovde takođe moramo da budemo na visokom nivou, jer ako smo slabi iz ovih oblasti, džaba nam struka. Jednostavno, nećemo uspeti da prenesemo znanje. Znači, ako je i ovde ocena ispod 8, moramo obavezno na stručno usavršavanje.

2. Slabosti – moramo analizirati i naše slabosti. Ako imamo problema sa informatičkim znanjem i veštinama, stranim jezikom, komunikacionim veštinama, kreativnošću, moramo sve te oblasti da ojačamo. Naša slabost može da bude i motivacija (za ovu platu nemam želju da se trudim) ili neki problem koji imamo van posla, kao i odnos sa učenicima. Možda nemamo autoritet, možda nas se učenici plaše, previše smo blagi ili delimo petice pa nas  učenici zbog toga „vole“ (ovo možda ne deluje kao slabost, ali spada u najveće slabosti). Sve ovo moramo objektivno sagledati i analizirati, a potom i raditi na smanjenju uticaja ovih slabosti na naš posao.

3. Šanse, prilike – šanse su u našem poslu elementi koje treba da iskoristimo, a na koje ne utičemo direktno, odnosno, ne nastaju našom zaslugom. Šansa nam može biti to što škola ulazi u neki projekat u koji možemo i mi da se uključimo sa učenicima, zatim, učešće na nekim konkursima sa učenicima i slično. Šansa nam može biti donacija opreme za školu ili ekskurzija i izlet koji ćemo povezati sa našim predmetom. Takođe, možemo iskoristiti znanje starijeg ili iskusnijeg kolege i njegove veze sa nekim udruženjem, ili se povezati sa nekom grupom na onlajn društvenim mrežama koja okuplja nastavnike sa istim interesovanjima.

4. Rizici – u toku devet meseci možemo naići na puno rizika. Može se desiti da smo duže odsutni zbog bolesti, baš kao i učenici. Česti rizici, na koje ne možemo da utičemo, su: štrajk (koji poremeti celu nastavnu godinu), neka elementarna nepogoda, produžetak ili skraćenje polugodišta (zbog proglašenja epidemije i sl) ili neke izmena u pravilnicima i ostalim zakonskim aktima. Može se desiti da nam se u školi pokvari oprema, da nema grejanja, nema neophodne literature ili dođe do promene direktora… Sve su ovo rizici koje bi trebalo da uzmemo u obzir, analiziramo ih i dođemo do rešenja – u slučaju da se nešto slično desi. Što bolje analiziramo rizike, to ćemo imati stabilniju reazlizaciju našeg biznis plana.

Sve navedeno treba proanalizirati i naći načina da se snage i šanse povećaju, a da se slabosti i rizici smanje. Ako ovo uspemo, uspešna realizacija biznis plana je zagarantovana.

Danas je takvo vreme da nije dovoljno biti samo dobar nastavnik/predavač, kako bi se postigao uspeh. Moramo našem poslu pristupiti preduzetnički, što znači da treba da umemo da sagledamo sve elemente koji ga čine. Nažalost, čest je slučaj da škola, lokalna samouprava ili država ne žele ili ne mogu pomoći i onda sami moramo da pronalazimo načine. A to nije ništa drugo nego preduzetništvo.

Preduzetnici, želim vam uspešan povratak u zbornice! 🙂

Slika preuzeta sa: https://stocksnap.io

Ako ste primetili da u tekstu nema pravopisnih i gramatičkih grešaka (i začudili ste se), to je zbog toga što je tekst pregledala i uredila Jelena (Kako jeca kaže …)