Pre nekoliko meseci, dok još nije bila ova lepa zima, već samo ono tmurno hladno vreme, setih se da smo nekad to vreme u godini provodili po IT konferencijama. Iako sam na prvoj IT konferenciji bio pre više od 10 godina, ovaj vid neformalnog obrazovanja i usavršavanja mi potpuno odgovara, pogotovo što nije iz moje primarne oblasti obrazovanja, već iz sekundarne … kreativne industrije, a poslednjih nekoliko godina preskočo sam velike IT konferencije. U tmurnim trenucima ove zime, otvorih neku Netokracijinu listu konferencija za 2018. godinu i naredna, onako veća IT konferencija je bila Webiz u Zrenjaninu. Nisam mnogo razmišljao, samo sam pitao ljude iz kancelarije da nemaju neke planove i rezervisao mesta. To je bilo to, faktički ni predavače nisam istražio, mada tada ih nije ni bilo previše na sajtu.
Kako se približavao dan konferencije, punila se lista predavača, oformio se program, mi napravili neku našu listu, odnosno vodič po salama i čekali da sneg stane da pada. Ali, naravno da nije, ujutru sam jedva očistio auto, odveo Ivu u obdanište, pokupio ekipu po gradu i krenuli smo sa našeg istoka, ka zapadu, pa na sever pa opet na istok.
Na žalost, nismo stigli na početak, preskočili smo prvo predavanje, ali na prvi pogled organizator se baš potrudio da sve bude u redu. Odličan ambijent hotela Vojvodina, veliko angažovanje volontera i lepi pokloni dočekali su nas i dali nam prijatan osećaj da će ovo biti odličan vikend. Zrenjanin je baš lep grad, ali sneg i hladno vreme su nam smanjili mogućnost da osetimo grad bliže. Ono čega nema u našim krajevima su etno-restorani kao što je Etno Kućerak, u kome smo proveli prve „konferencijske sate“ 🙂
Prva sesija na koju smo stigli je panel o industrijskoj revoluciji 4.0, odnosno pogled na IT industriju u Srbiji od strane države, preduzetnika i bankarskog sektora. Taj blok je obeležio pokušaj državnika da objasni kako su dali subvenciju Continentalu za otvaranje IT centra. Veoma bedan pokušaj, to su svi u sali primetili, ali to je ono čega se IT sektor plašio ovih godina. Ceo IT sektor je nastao bez ikakve pomoći države, ono, gerilskim pristupom i napravio ozbiljne brojke u izvozu Srbije i onda je država rešila da pomogne 🙁 Reč ‘pomoć’ lepo zvuči … ali, nekako smo se nadali da nam neće pomagati, često je bolje bez te pomoći.
Sledeće predavanje je ono nakon kog sam mogao da kažem: „OK, za mene je konferencija završena, ispunio sam svoja očekivanja.“ Nebojša Matić je pričao svoju priču … možda već poznatu, ali ono što ću ja poneti nakon te priče je osećaj da je on sam razvijao svoj način rada, svoje menadžerske poteze, sam crtao odnose u firmi. To je ono što se ne uči iz knjiga i predavanja, već na platformi za pecanje, kako on kaže. Pored toga što sam se oduševio svim što je pričao, veoma mi je imponovalo to što ga je Aleksandra zaustavila i rekla mu: „Ovo što ste Vi sada pričali, meni moj šef priča svakog dana.“ Rekoh … to je to 🙂
S obzirom na to da smo dobili neke roze svetleće narukvice, rešili smo da ih iskoristimo. U Kafematu je bila žurka za učesnike konferencije. Super opušteno vreme, ali ono što sam primetio je da spadam u kategodiju matoraca … generalno, učesnici konferencije su bili uglavnom studenti i mladi preduzetnici.
Drugi dan je nakon baš lošeg bureka i odlične kafe počeo sa panelom kreativaca. To su ljudi koji pokreću ovu našu priču. Vidi se da uživaju u svom radu, a to je jedini način da prave kvalitetne stvari. Pored toga što rade neke lepe stvari, posebno su dobri u tome da nas inspirišu … tako da sa ovog panela nosim nekoliko beležaka, još samo da nađem način da ih ostvarim.
Subota je bila OK dan. Neke interesantne priče, uglavnom meni većina poznate, ali drago mi je da je u publici bilo baš puno mladih ljudi, studenata za koje se nadam da su čuli mnogo toga novog. To popodne sam išao na radionicu Agille Managment, koju je odlično realizovao Nemanja Čedomirović. Generalno, jedan ozbiljan pristup upravljanju projektima, metod koji definitivno daje rezultate. Nije jednostavno realizovati ovu vrstu upravljanja projektima u firmi, nisam siguran da je moguće primeniti u svakoj organizaciji, ali prvenstveno zbog kadra koji radi u firmama. Za IT firme ovo je lako i jednostavno, jer su proizvodi konkretni, a ljudi koji rade u tim firmama su kreativci i jako motivisani. Ova radionica je obeležila moj drugi dan na konferenciji.
To veče smo ostali u apartmanu, inače u Zrenjaninu nema baš velike ponude smeštaja za dan ili vikend, ali mi smo bili baš u odličnom stanu u novoj zgradi, naravno ne računajući već poznato kvalitetnu zrenjaninsku vodu 🙂
Nedelja ujutro i potraga za pekarom ili tako nečim … savetujemo NE. Odnosno, možete pokušati ali džabe. Grad od preko 100 000 stanovnika, a realno pust, u strogom centru smo jedva pronašli nekog da pitamo (a i on nije bio iz Zrenjanina). Treći dan na konferenciji je bio super, odlične preduzetničke priče i analize. Najupečatljiviji je bio Željko Crnjaković, koji je predstavio svoj put do IT preduzetnika. Izneo je nekoliko korisnih saveta, šta je sve potrebno da posedujete od osobina da biste uspeli u ovom poslu. Nakon njega svoje priče su predstavili baš oni koji imaju te osobine i svako od njih je ostavio utisak. Posebno su to bili Anja Čarapić iz UrbiGo-a i Nikola Opačić najmlađi čovek koga sam ja čuo da tako priča.
Sve u svemu, puno dobrih utisaka i nakon ove duge zime, napunjene baterije. Nisam bio na IT konferenciji koja me nije inspirisala, dala mi neke nove ideje, pokazala u kom pravcu ide struka i kako treba da razmišljam. Ne znam koliko ste u mogućnosti, ali kad god možete odvojite vreme i novac i uložite u svoje usavršavanje. Čak i ako niste iz IT sektora, predlažem da odete na neku takvu konferenciju, sigurno ćete biti odševljeni nečim.
Hvala timu koji je organizovao ovogodišnji Webiz, sigurno ćemo se videti ponovo.
