Koliko vredi naše autorsko delo? 2

Da li ste nakada čuli razgovor između nastavnika sličan ovom:

D: E, sutra imam kontrolni iz kvadratnih jednačina u 2. razredu. Možeš li mi proslediti zadatke koje si ti dao svojim učenciima?
E: Naravno, nema problema, šaljem ti na imejl, pa ti vidi da iskoristiš šta možeš. 
ili
M: Sanja, sutra imam čas i treba da radim lične zamenice. Kako si ti to radila sa ovim tvojima?
S: Ma, smislila sam kombinaciju nekoliko metoda, bilo je super, aktivni učenici 45 minuta. Hoćeš da ti dam pripremu, imam sve lepo razrađeno. 
M: Može, super, pošalji mi. 

To je sve potpuno OK. Siguran sam da među kolegama nema problema oko deljenja materijala. Iako je materijal koji mi napravimo, nastavni ili radni, svejedno, i naše autorsko delo, čest je slučaj da ga delimo sa kolegama. Takođe, nemamo problema i da kolega naš materijal prepravi ili doradi, a i ne znamo da li ga je poslao nekom trećem. Puno je nastavnika koji pišu blogove i na njima objavljuju svoje radove (baš kao što je i ovaj blog) i uopšte ne znamo ko je to preuzeo i iskoristio. To je sve OK, nastavnici dele svoje znanje, to nam je i osnovni posao. 

Naš rad, naše autorsko delo je nešto što mi pravimo i distribuiramo. U okviru 40 časovne radne nedelje za koju primamo platu, deo vremena nam je upravo namenjen pripremi, odnosno izradi raznih materijala. Da li to znači da smo mi plaćeni da pravimo te sadržaje, pa kada su već „kupljeni“ od poslodavca onda ih delimo nesebično? Može se i tako gledati na to.

Da li je moguće da i mi svoje znanje, trud i materijal koji napravimo ponudimo na tržištu i prodamo? Puno je nastavnika koji van nastave „drže“ privatne časove, honorarno rade u školicama, centrima za obrazovanje, koji takođe svoje autorsko delo prodaju. Puno je nastavnika koji realizuju seminare, pišu udžbenike i za to svoje angažovanje dobiju određenu nadoknadu. Koliko se to razlikuje od nastavnih materijala koje pravimo skoro svaki dan? 

Da li muzičari, pesnici, slikari dele besplatno svoje radove?

Zamislite da napravite svoju prezentaciju ili video materijal za nastavnu jedinicu iz biologije i ponudite je na prodaju. Koliko se to razlikuje od toga da neki pevač napravi spot i proda ga na tržištu muzičkoj industriji? Oni to definitivno naplate, to je njihovo autorsko delo i njihov rad, pa zašto ne bismo i mi? Da li mi za svoj rad smatramo da nije toliko vredan da bismo ga prodali, smatramo da ta 3-4 sata istraživanja i sklapanja video materijala nisu vredna kao neki muzički spot? Zašto? Da li smo tako naučeni i taj princip se održava, da li su nam ga nametnuli oni kojima treba naš autorski rad ili još nismo spremni za preduzetnički posao? Nastavnici su veliki kreativci koji kreiraju odlične edukativne materijale, mnogo bolje od mnogih ad-hoc edukatora koji se pojavljuju na našoj sceni i prodaju sve i svašta. 

Zar to upravo ne rade autori udžbenika, autori i realizatori seminara, novinari, muzičari, programeri, dizajneri … svi oni svoja autorska dela, odnosno svoj rad nude na tržištu. Oni smatraju da rade nešto kvalitetno i nude svoj rad ostalima, tržište će reći da li je to zaista kvalitetno ili ne. Naravno, mnogi od njih i dele svoje materijale besplatno kao nastavnici međusobno, ali pored toga su i na tržištu. 

Nastavnička profesija je humana i treba ostati humana i treba deliti znanje. To je nesporno i zato uspevamo da održimo kvalitet. Ali, prateći druge razvijene obrazovne sisteme, uviđamo da i te kako postoji tržište na kome nastavnici nude svoje materijale, odnosno svoja autorska dela. U Srbiji je sve više i više privatnih škola u kojima se i te kako ceni dodatno angažovanje, često se i dodatno plati, pa zašto to ne bi bilo i u našim državnim školama? 

Zašto ne može i jedno i drugo? 

Puno je znakova pitanja na kraju rečenica u ovom tekstu jer se i ja pitam oko mnogih stvari. Mnogo toga mi deluje logično i za jednu i za drugu stranu. Evo, na ovom blogu je puno tekstova koje sam napisao za ovih 10 godina, većina njih je korisna za nastavu i puno je nastavničkog materijala, sve besplatno, ali pored toga napravio sam i puno seminara koji su na tržištu kapitala. Moramo ceniti svoj rad i svoje angažovanje jer ako svakog dana učimo i napredujemo, a imamo istu platu kao kolega koji ništa ne radi 30 godina, … to nije fer. Možda je ovo način da te stvari budu fer, onaj ko neće da se angažuje da napravi prezentaciju, može da je „kupi“ od nekog koga to ne mrzi, ko ima kvalitet i znanje.

Zar nije to isto kao sa udžbenicima? Znam da su oni namenjeni učenicima, ali koliko nas se drži udžbenika kao osnovnog sredstva za rad? Mnogima od nas ovo će delovati nehumano ili nelogično, ali ako je tako, zašto onda ne „držimo“ časove besplatno ili ne realizujemo seminare besplatno ili ne pišemo udžbenike besplatno? Svaki naš trud i treba biti vrednovan, za nekog je ta vrednost zahvalnost kolege i to je nešto najlepše, a za nekog možda može biti i dodatna zarada. 

Siguran sam da imate mišljenje povodom ove moje dileme, slobodno napišite 🙂