Već godinama tvrdim da je za bolji sistem obrazovanja neophodan sposoban i kompetentan nastavnik. Nastavnici su stub sistema, logično ima ih najviše i kako oni rade takav će i obrazovni sistem biti. Sve ostale komponente utiču, ali ne toliko kao nastavnici. Ovo ne tvrdim slučajno niti subjektivno, već zato što deset godina radim sa kvalitetnim kolegama i pravimo jednu uspešnu priču. I nisam to uvideo samo ja, već i ostale obrazovne institucije: Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Zavod za vrednovanje kvaliteta, Ministarstvo prosvete, izdavačke kuće, nevladine i vladine organizacije, odnosno svi oni koji raspisuju konkurse i javne pozive za nastavnike kao svoje saradnike. U tim institucijama zaposleni jednostavno nemaju vremena za dodatne poslove, uglavnom ih je nedovoljno, a tamo gde ih je dovoljno ili previše, mnogi nisu kompetentni. Iz tog razloga raspisuju konkurse i prave liste svojih saradnika i angažuju nastavnike na različitim poslovima, projektima, radnim grupama, u komisijama …
Mi nastavnici, ograničeni malom platom jedva čekamo ovakve konkurse i rado se prijavljujemo. Iako nema previše ovakvih konkursa, svaki dobro dođe, jer se angažovanje na ovim dodatnim poslovima i dodatno plaća. Veličina nadoknade nije uvek ista, zavisi od projekta do projekta, a u nekim slučajevima i nije finansijske prirode. Rad na ovim dodatnim poslovima od nastavnika zahteva i dodatno angažovanje pored redovnog posla, pa odatle i pitanje iz naslova: Koliki je kapacitet nastavnika?
Sam posao nastavnika u školi zahteva celodnevno angažovanje, naravno ako želimo kvalitetno da radimo. Posebno ako nastavnik radi u više škola ili više smena. Kvalitetan nastavnik pored toga često i drži privatne časove, pa i to oduzima njegovo slobodno vreme. Ako je stručnjak u svojoj oblasti i željan da podeli svoje znanje sa kolegama, često je i autor seminara, a i taj dodatni posao zahteva angažovanja, uglavnom vikendom. U poslednje vreme izdavačke kuće angažuju nastavnike za autorstva ili recenziju, znači dodatni rad, uglavnom noću, pa ako smo u raznim telima ministarstva ili u radnim grupama, ili komisijama zavoda … to je već previše. Da ne zaboravim angažovanje na projektima, onlajn platformama za učenje, zatim putavanja sa projektima i naravno takmičenja u školama. Sve ovo su izazovi kvalitetnog nastavnika.
Jedna osoba sve ovo ne može da radi kvalitetno. Čak ne ni sve, nego ako je neko angažovan 100% u školi, možda može da radi još jedan ili dva posla sa strane i to je maksimum kvalitetnog rada. Možda se mnogi od vas neće složiti sa mnom, ali svako od nas može da prihvati gomilu poslova, ali da kvalitetno radi sve te poslove – teško. Ovo pišem iz ličnog iskustva. Pre deset godina bio sam angažovan na previše poslova. I kao saradnik u državnoj instituciji i na mnogim funkcijama velikog obrazovnog projekta i znam koliko je to opasno za nastavnika. Danas radim sa velikim brojem kvalitetnih nastavnika, to su moji saradnici koje sam pažljivo birao i ma koliko bili sposobni, lično znam nekoliko njih koji su na sebe uzeli previše obaveza.
Veoma je teško oceniti kvalitet nastavnika, ne postoje precizni kriterijumi, ali ono što je potrebno institucijama koje dodatno angažuju nastavnike je da nastavnik bude proaktivan, da je stručnjak u svojoj oblasti i da puno radi. Na žalost, na našim prostorima nema previše nastavnika koji zadovoljavaju ove uslove, ma koliko oni delovali trivijalno. Od nas 100 000, nekih 300 do 500 imena se pominje na svim listama, grupama, komisijama. To je OK, ti ljudi su aktivni, oni time popunjavaju svoju biografiju i to im je ulaz za sledeće poslove. Ima još nastavnika koji su kvalitetni, ali su pasivni. Konkursi nisu baš precizni, i sam sam imao slučajeva da radim sa nekim ljudima za koje važi da su kvalitetni i ima ih svuda, ali rad sa njima ne daje rezultate, ne vrede ono što na papiru piše, ali sa druge strane radio sam i radim sa ljudima koji su daleko iznad mojih perspektiva razvoja, vrhunski nastavnici.
Kada se desi da nastavnik ne ume da kaže NE dodatnim poslovima, sledi scenario koji se sastoji iz dva koraka. Prvi je izgaranje nastavnika. Sam sistem u školi svakim danom povećava obaveze nastavnika i plus dodatno angažovanje opterećuje nastavnika i ako želi da kvalitetno radi sve poslove, to je prosto nemoguće. Zbog opterećenja i izgaranja, kvalitet rada počinje da popušta. Najpre padne kvalitet na redovnom poslu, tamo gde plata ne zavisi od kvaliteta rada. Uglavnom se nema vremena za kvalitetnu pripremu časa, padnu kriterijumi, dele se bolje ocene … Nakon toga nastavniku pada kredibilitet pa je sledeća domina rad na nekom projektu, pa drugom, pa radnoj grupi, komisiji, neispavan na predavanje na seminaru i sve se sruši veoma brzo. Toliko brzo da i ne primetimo kada smo pogubljeni u poslovima, kada za nešto za šta je normalno da nam treba mesec dana kvalitetnog rada, smatramo da ćemo to da uradimo za 10 dana.
Pa šta da radimo?
Mi nastavnici moramo da naučimo da kažemo NE. Znam da je teško, jer svima treba dodatno angažovanje zbog dodatne zarade, ali to kratko traje. Pored toga što mi moramo da naučimo da kažemo NE, moramo da napravimo i prioritete, da sebi postavimo sliku razvoja i da se usmeravamo ka tome, da postanemo profesionalni u jednoj oblasti, a ne da tezgarimo na više frontova.
Raditi više posova u isto vreme a da sve radimo kvalitetno je teško ostvarivo i već kada primetimo da naši kapaciteti prelaze poslove iz učionice i iz škola, potrebno je da razmislimo o drugom dodatnom poslu. Ne mora da promenimo oblast rada, ali treba se odlučiti za korak koji nas manje opterećuje, ne oduzima toliko energije, a plus smo maksimalno korisni obrazovnom sistemu. Znam, ovo je najteži put za koji se danas niko osim IT-evaca ne odlučuje, jer … siguran posao je siguran posao.
Pored toga, idealno bi bilo da država za angažovanje nastavnika na dodatnim poslovima, oslobodi te nastavnike dela nastave, da mogu u tim slobodnim danima da rade na tim poslovima. Ja sam imao sreće da sam bio oslobođen nastave i do 70% u radu na projektu i samim tim sam uspeo sve da radim na visokom nivou. U razvijenim obrazovnim sistemima je ovo čest slučaj, da se proaktivni nastavnici oslobode dela rada u nastavi i da su angažovani na dodatnim poslovima. Malo je takvih nastavnika i treba ih negovati i čuvati, na ovaj način sistem će ih istrošiti veoma brzo.
Slike preuzete sa: pixabay.com