Rukovođenje onlajn školom 1

Šta je onlajn škola?

Pre nego što krenem sa ovim tekstom, hteo bih da pojasnim neke detalje, jer može se desiti da ovaj tekst bude nekom inspiracija da krene u ovom pravcu, odnosno direktorima obrazovnih ustanova ovo treba da bude ultimativni vodič. A možda ga treba ubaciti u ispit za licencu direktora. 🙂 Naime, danas u Srbiji i državama u okruženju ne postoji institucija koja u formalnom sistemu obrazovanja izvodi nastavu isključivo preko interneta. Postoje one koje veći deo svog rada realizuju preko interneta, ali neke aktivnosti se realizuju uživo. Danas, u vremenu kada je nastava u školskim zgradama obustavljena, često nailazimo na pojam onlajn škola, onlajn nastava, onlajn učionica … i to je u redu da ih koristimo kolokvijalno, ali u današnjem redovnom sistemu obrazovanja pojam onlajn škole ili onlajn nastave treba isključivo vezati za oblik nastave koji je dopuna redovnoj nastavi koja se realizuje u školskim učionicama. Mnogo je razloga zašto je danas nemoguće organizovati onlajn školu u potpuno onlajn okruženju, a najočigledniji razlozi su:

• nerazumevanje paradigme onlajn obrazovanja
• nekompetentnost kadrova koji bi tu nastavu realizovali
• nekompetentnost učenika koji bi tu nastavu pohađali

Razlog zašto ova tri činioca danas egzistiraju je taj što se u poslednjih 200+ godina u sistemu obrazovanja radi na način na koji se nastavici usmeravaju da budu predavači, a ne moderatori, a učenici motivišu da uče za ocenu, a ne za znanje. Onlajn nastava ne može da se zasniva na ovakvoj osnovi. U onlajn nastavi nastavnici moraju da budu moderatori nastave, dok učenici moraju da imaju unutrašnju motivaciju da tu nastavu pohađaju i da se na kraju vrednuje njihovo znanje, a ne njihova ocena. Možda smatrate da je ocena merilo znanja … ali bolje da ne idem u tom pravcu sada 🙂

Ono što škole i predškolske ustanove danas (2020. godina) mogu da urade je da uvedu onlajn nastavu kao dopunu, odnosno pomoć redovnoj nastavi i takav sistem dopune možemo zvati onlajn škola. Ovde sam napisao da mogu da uvedu, ali moj stav, a i stav zvaničnika ove države mora da bude da škole moraju da uvedu ovaj dodatak u svoj rad. Do drugog polugodišta ove školske godine bilo je onih koji su zagovarali ovu promenu, bilo ih je malo, ali ih je bilo, a danas je pola interneta ukapiralo da je ovo neophodno.

Ova školska godina završiće se nekako, škole su bile nespremne, ali direktori škola, lideri vizionari moraju da znaju da će se ovakvo stanje ponavljati u budućnosti, da će sve češće i češće školska godina biti prekidana zbog epidemija, pandemija, vremenskih (ne)prilika, zagađenja, elementarnih nepogoda … i zašto bi učenici bili uskraćeni kada je danas veoma lako napraviti sistem onlajn podrške nastavi. 

Krećemo od direktora škole. Kakav on mora da bude?

Ovde preskačam institucije kao što su Ministarstvo, ŠU i ostale nadređene ustanove školama, zato što su one u ovom slučaju nebitne. Odnosno, njihova uloga samo može da našteti organizaciji onlajn nastave u školama. Možda će njima ovo zasmetati, ali bilo kakva njihova instrukcija u školama izazvaće haos. Ako donesu pravni okvir da svaka škola mora da ima onlajn nastavu, to će se u školama protumačiti kao direktiva (što realno i jeste) i onda se potpuno menja ideja uvođenja onlajn nastave i dalji tok implamentacije, a samim tim i uspeh. Jednostavno, ZOSOV nigde ne zabranjuje da škola napravi svoj sistem pomoći učenicima, a kada nešto nije zabranjeno znači da je dozvoljeno. Tako da je u ovom slučaju najbolje da se MP uopšte ne meša u ovo, jer će u školama nastati haos. MP može samo da nakon godinu dana napravi presek koja škola se potrudila i napravila sistem onlajn nastave i da takvu školu, direktora, pohvali i postavi dalje kao nekog ko će ostalima pomagati. U prvom koraku preskačem ovu instancu … ne mogu da doprinesu, samo mogu da naškode. 

Direktor mora da bude veoma svestrana ličnost. Uopšte ne mora da bude stručan za onlajn nastavu, ali mora da bude lider, osoba sa vizijom i istrajan u ovom poduhvatu. To su inače generalne osobine lidera.

Direktor mora biti osoba koje dobro delegira poslove. Ovaj posao mora delegirati timu, jer ovo nikako ne može da uradi sam. Čak ne treba biti nosilac posla, ali je neophodno da napravi tim. U tekstu o kadrovima pisao sam o tome koji je sve kadar neophodan da bismo napravili onlajn školu, a direktor mora biti osoba koja će odabrati ovaj tim „ni po babu, ni po stričevima“. Možda ovo deluje čudno, jer u školi se nastavnici i ne guraju da budu u novim timovima, ali ovaj tim mora biti dodatno motivisan, odnosno, njegovi članovi moraju da budu jako motivisani da bi kvalitetno uradili ovaj posao. A čim se pročuje da će nešto biti plaćeno … odmah kreće borba za taj posao. 

Direktor mora da obezbedi motivaciju. Direktor mora da pronađe novac za ovaj školski projekat onlajn nastave. Novac je neophodan i to za mnoge elemente. Većina direktora će pomisliti da ovo može da uradi tako što će ove poslove delegirati nastavicima koji su najmanje opterećeni (prema rešenju o 40-o časovnoj radnoj nedelji) ili će reći nastavnicima koji su dobili posao njegovom zaslugom da vrate „uslugu“ i da preuzmu ovaj posao ili će jednostavno naći one vrednice, radilice u školi, koji se uglavnom razumeju u sve i oni će voditi ovaj tim. Na žalost … to neće uspeti tako. Kao i za svaki posao neophodno je da ljudi koji nešto rade budu motivisani. I to da imaju unutrašnju motivaciju, da imaju viziju šta i zašto prave, a da direktor nađe načina da ih nagradi. Najbolje je da ta nagrada bude novčana (nemojte misliti da ovo pišem kao kapitalista, već na osnovu ogromnog iskustva u ovakvim projektima), ali može da bude i na neki drugi način (smanjenje obaveza u školi, preraspodela časova, oslobađanje dela nastave …). Za direktora je ovo ključna stvar, ako ne delegira dobar tim i ne nađe pravu motivaciju za tim … sve ostalo je džabe, raspašće se veoma brzo ovaj pokušaj. 

Koji su prvi koraci?

Menadžment škole mora da istraži sa kojim resursima raspolaže. Ovo znači da mora da ispita stanje glavnih činilaca za organizaciju onlajn nastave. Ti činioci su:

• nastavnici
• učenici
• roditelji

Neophodno je da ispita stručnost nastavnika, da odredni njihovu digitalnu kompetentnost i spremnost za ovakav vid nastave. Ovo može uraditi na nekoliko načina, neću sada zalaziti u to, ali predlažem upitnike i fokus grupe. Takođe je potrebno da ispitate spremnost učenika, njihovu sposobnost i kompetentnost da prate ovakav vid nastave. Za ovo bih koristio iste metode: upitnik i fokus grupe, a za ispitivanje roditelja samo upitnik. Ovo ispitivanje resursa mora da prati i kvalitativna ocena, da definišete parametre sa kojima ste zadovoljni, odnosno da možete reći da su određene ciljne grupe spremne za onlajn nastavu.

Nakon što dobijete rezultate, potrebno je na osnovu njih da napravite dalju strategiju, odnosno kampanju. Na osnovu rezultata koje dobijete moći ćete nastavnike da podelite u tri grupe:

1. oni koji su spremni za ovaj vide nastave,
2. oni koji nisu spremni i
3. oni koji ne žele.

Što se tiče učenika, dobićete one koji mogu to da isprate i oni koji ne mogu da isprate, a što se tiče roditelja tu ćete imati razne grupacije 🙂

Nakon toga je potrebno da paralelno krenete u realizaciji dve aktivnosti: jedna je obuka nastavnika i učenika, a druga je kampanja promene svesti o onlajn školi. Obuka nastavnika i učenika je neophodna da bi svi u školi imali kompetencije da učestvuju u onlajn nastavi. Ova obuka ne treba da bude posebno komplikovana, treba ih samo naučiti da koriste internet pregledače, imejl, neke od ofis programa (ili veb-alata). Slično kao e-dnevnik. 

Što se tiče kampanje, ovo je ključan element za uspešnu realizaciju ovog mini-projekta. U školi morate da napravite takvu atmosferu da učenici, nastavnici i roditelji shvate da škola unapređuje svoj rad, da prelazi na škola 2.0 i da je to nešto u čemu svi treba da učestvuju. Da je mali broj škola koje tako nešto rade i da kroz tu kampanju objedinite sve aktere da učestvuju ili da makar ne prave probleme i ne koče. Ova kampanje je važna i za eksterni marketing škole, odnoso za sliku ka lokalnoj zajednici i eventualnom prikupljanju sredstava (fundraisingu) za ovaj ili neki drugi školski projekat. 

Izrada onlajn nastave

U ovom delu je veliki akcenat na nastavnicima koji prave sadržaje, instrukcione dizajnere i IT-evce koji postavljaju sistem. Ovde nema previše posla za direktora i rukovodstvo, osim da kontrolišu plan aktivnosti i ono što je definisano da se uradi. Ovde mislim na lekcije u digitalnom formatu, na kontrolu kvalititeta, na organizaciju pilot grupa i pilot lekcija. Ovaj deo traje najduže, ali tu je akcenat na nastavnicima. Ovo sam detaljnije pojasnio u tekstu: Kadar za onlajn nastavu

Praćenje onlajn nastave

Nakon što škola postavi sistem onlajn nastave, odnosno naprave se svi sadržaji, sistem postane aktivan, donesu se određeni pravilnici po kojima će se raditi, neophodno je imati instrumente za praćenje onlajn nastave. Ovaj vid nastave je veoma jednostavno i lako pratiti u odnosu na redovnu nastavu. U ovom slučaju je sve transparentno i jasno vidljivo na internet sistemu za učenje. Rukovodstvo škole treba da donese određena akta, najbolje neki Pravilnik o radu onlajn nastave po kome će da prati realizaciju. Sasvim je dovoljno da u toku jednog meseca u okviru jedne sednice Nastavničkog veća postoji tačka o realizaciji onlajn nastave. U ovom slučaju, za rukovodstvo škole je najoptimalniji modifikovan LEAN princip upravljanja kvalitetom. Ovo je moj predlog modifikacije za upravljanje onlajn školom, ali svaki direktor ga može prilagoditi svojoj školi. Kontrolu kvaliteta treba uraditi u pet koraka i to:

• pronaći problem – na osnovu izveštaja na Nastavničkom veću identifikovati gde se javlja određeni problem u sistemu, odnosno u realizaciji onlajn nastave. Problem može biti u sadržaju, kadru, infrakstrukturi, spremnosti aktera … 
• izmeriti uticaj problema – proveriti da li je problem sporadičan, da li se javlja individualno ili je sistemski,
• naučiti, unaprediti sistem – pronaći stručnjake (nastavnike u školi, eksterne stručnjake) koji mogu da nađu rešenje, unaprediti ljudske resurse i izmeniti deo sistema,
• proveriti – napraviti ograničenu promenu u sistemu i proveriti efikasnost pilot grupom,
• implementirati u sistem – uneti promenu u ceo sistem onlajn nastave.

I tako svakog meseca, ili kada primetite veliki problem, onda i češće. 

Novi lideri u školi

Kod praćenja realizacije onlajn nastave, rukovodstvo škole mora da izgradi nove lidere među nastavnicima. Potrebno je ceo kolektiv organizovati u sektore, celine, možda prema stručnim većima ili na neki drugi način. Svakom sektoru dodeliti nastavnika koordinatora tog sektora koji će da prati i radi sa svojim timom na realizaciji onlajn nastave kao dopuna redovnoj nastavi. Rukovodstvo škole, konkretno direktor, u Pravilnik treba da ugradi i deo koji se odnosi na kontrolu kvaliteta i da postavi kriterijume uspeha nastavnika ili predmeta ili celog sektora. Ti kriterijumi mogu da budu kvantitativni (prisustvo onlajn nastavi, korišćenje sistema, količina resursa …) ili kvalitativni (provera postignuća učenika onlajn i redovnim putem). Na taj način nastavnici koji ostvare najbolje rezultate, ili oni koji vode određene sektore, su novi lideri u školi, nosioci promena, koji će dalje raditi na unapređivanju ovakvog sistema. 

Za kraj …

Ovo su samo neki od saveta kako rukovodstvo škole treba da se ponaša i da implementira onlajn nastavu kao pomoć redovnoj nastavi. Ovo spada u domen razvoja škole, ali znamo da je ovaj domen veoma zapostavljen u našim školama, jer su direktori i nastavnici veoma opterećani i da za ovakve razvojne aktivnosti nema vremena. Ali, oni koji uspeju da nađu vremena i da se organizuju, uspeće da školu podignu na viši nivo i da naprave novi kvalitetan kadar u školi. 

Za sve dodatne informacije, zainteresovani me mogu kontaktirati na profesor.zoran@gmail.com