Zamislite da možemo da prisustvujemo i slušamo predavanja najvećih stručnjaka iz oblasti obrazovanja u svetu. Na žalost, ne možemo uživo da čujemo ser Kena Robinsona, ali zato možemo da postavimo pitanje Sugata Mitri kako je došao na ideju da ubaci računar u rupu na zidu ili da pitamo Salmana Khana koji su dalji planovi za Khan Akademiju i da li će postati univerzalna „svetska škola“. Ko god vodi računa o svojoj nastavničkoj, pedagoškoj profesiji i o svom razvoju i napretku ne može da ostane ravnodušan na ovako nešto.
E, pa, izgleda da ćemo zahvaljujući Institutu za moderno obrazovanje moći da prisustvujemo predavanjima najvećih stručnjaka u oblasti obrazovanja danas i čujemo njihove ideje o inovacijama i pravcima u kojima se kreće obrazovanje.
| Možda će vam ovaj tekst delovati kao propagandni za određeni događaj, ali nije tako. On jeste propagandni, ali za proces celoživotnog obrazovanja i usavršavanja, a sada svi imamo jedinstvenu priliku. Ne bi imalo smisla da reklamira IMO, ali svi radimo u istom pravcu i, kada je ovako nešto u pitanju, nema potrebe za reklamom, važno je da damo podršku. |
A samo pre 10 godina …
Kada sam sa OKC ekipom pre 10+ godina kretao u avanturu onlajn programa za stručno usavršavanje, naišao sam na nekoliko problema, od kojih mi je jedan bio neverovatan. Kada smo krenuli sa kampanjom prodaje onlajn seminara, svakodnevno sam dobijao pitanja, komentare, čuđenja od zaposlenih u obrazovanju: „Kako to mislite, da platimo onlajn seminar?“. Pri tom se ne misli na tehniku plaćanja, nego: „Zašto se plaća nešto što je na internetu?“. Tada je to bilo nezamislivo.
Svoju strategiju zasnivao sam na nekoliko koraka, odnosno da bih uspeo u tome što želim morao sam da rešavam sledeće probleme:
- Da objasnim ljudima da se onlajn usluge plaćaju.
- Da objasnim ljudima da cene intelektualnu svojinu, odnosno autorsko delo.
- Da objasnim ljudima da moraju da ulažu u svoj razvoj i u sebe da bi napravili uspeh u svojoj profesiji.
- Da objasnim ljudima kako se uopšte pohađaju onlajn seminari.
Od tada je prošlo mnogo godina, neke stvari i dalje objašnjavamo, ali danas se mnogo toga promenilo. Danas je broj učesnika na onlajn seminarima, koji sami plaćaju svoje usavršavanje, čak i na neakreditovanim seminarima, mnogo veći. Okruženje u kome radimo zahteva da nadogradimo ono što smo naučili na fakultetima, jer našim učenicima to nije dovoljno.
Poslednje dve godine su donele velike promene na polju stručnog usavršavanja. O tim promenama i kvalitetu treba diskutovati, ali danas imamo mogućnost da čujemo najpoznatije stručnjake iz sveta obrazovanja. Danas nam je dostupan Svetski forum obrazovanja i možemo mu pristupiti preko interneta. Na žalost, internet ne pokriva osećaj netvorkinga na konferencijama, ali nam je i te kako dovoljan jer možemo za 4 dana da dobijemo neophodne informacije o tome kako i šta dalje da radimo u našoj profesiji.
Danas nam sve to deluje normalno …
Možda nam ovo sada deluje kao nešto sasvim normalno, ali probajte da zamislite šta je bilo pre samo 10 godina … ili, za one koji su duže u obrazovanju, setite se kako je bilo pre 20 godina. Većina će se sa setom sećati tih dana i smatrati da smo tada bolje radili bez stručnog usavršavanja, ali realno, nije tako. Svet se ubrzano menja i mi moramo da pratimo te promene.
Pored toga što danas možemo direktno slušati ove predavače i učestvovati u Svetskom samitu obrazovanja, imamo mogućnost i da sva ta predavanja sačuvamo u našem katalogu i pristupamo im naknadno. Danas je lako moguće imati više od stotinu filmova o inovacijama u obrazovanju u svom „video klubu“ i pristupiti im kada želimo. Probajte da se stavite u svoje cipele iz 2012. godine ili čak iz 2006. i da zamislite da je ovo moguće. Teško, zar ne?
Međutim, ovde dolazimo i do tačke preloma, do nečega što je takođe bilo nezamislivo pre 10 godina. A to je plaćanje, odnosno izdvajanje para i vremena za svoje stručno usavršavanje. Možda je za nekog od vas ova odluka laka, kao što je meni laka, ali godinama nas je ovaj sistem učio da neko drugi treba da plati to da se mi razvijamo i napredujemo. Možda postoji i logika onih koji tvrde da ćemo mi to naše usavršavanje i našu ekspertizu da koristimo u školi, vrtiću .. i da ustanova mora to da nam plati, ali ako smo svesni da se to neće desiti, ne možemo da dozvolimo da učenici trpe.
Svako ko je odlučio da uzme dnevnik u svoje ruke, morao je da zna da se njegovo obrazovanje ne završava diplomom koju dobije nakon fakuteta.
Ne bih da zalazim u to da li je kotizacija, odnosno visina cene seminara, vebinara, pa i ove velike onlajn konferencije visoka ili ne, jer to je individulna stvar, ali ono što je očigledno je to da moramo ulagati u sebe. Velika pogodnost za nas na ovom događaju je posebna scena na kojoj će biti predavači iz Srbije i regiona, pa možemo direktno čuti kakvo je stanje kod nas i, naravno, podeliti svoja iskustva.
Za organizaciju nečeg ovako velikog potrebno je puno vremena, truda, rada i energije i hvala još jednom Institutu za moderano obrazovanje što je uspeo da dobije licencu i prilagodi cenu za naše uslove. Pišemo se nakon samita, da razmenimo iskustva (i da malo tračarimo 🙂 )