Autori zoran


Učenje po stanicama 4

Tok obuke Na različitim mestima u jednoj prostoriji („stanicama“) nastavnik raspoređuje materijal, kao i zadatke vezane za taj materijal. Materijal je tako izabran da učenici bez stalne pomoći nastavnika mogu da ga obrade i da uče kroz otkrivanje. Stanice sadrže i materijal koji pruža mogućnost samostalne provere. Učenici samostalno prolaze kroz stanice za učenje tokom zadatog vremena. Pri tome na svakoj stanici mogu sami da biraju obim i stepen težine svog rada, kao i da provere svoj napredak u učenju. Ako je materijal za učenje poređan od jednostavnih zadataka ka složenijim, učenici će prolaziti kroz stanice određenim redosledom. Komentar Ovo je još jedna od metoda koja je pogodna za rad u odeljenjima sa učenicima koji imaju različito predznanje i sposobnosti. Kako se učenje odvija individualno, učenik brzinu učenja prilagođava svojim potrebama i mogućnostima. Učenici sami mogu proveriti svoje znanje bez pritiska koji obično imaju kod klasičnog ispitvanja. Nastavnik priprema materijal […]


Zamena uloga

Tok obuke Nastavnik zadaje temu i daje učenicima nastavni materijal za učenje na tu temu. Svaki učenik dobija zadatak da zadatu temu na osnovu materijala za učenje sam obradi i na osnovu toga pripremi informacije za druge učenike na nekom radnom listu. Taj radni list treba da osim informacija o temi sadrži i precizno formulisane primere sa uputstvima korak po korak za njihovu izradu, kao i zadatak za vežbu. U toku pripreme učenik razgovara sa nastavnikom o svim pitanjima koja se pojave pri izradi i nakon pripreme materijala predaje mu list sa primerima. Komentar Metoda je koncipirana tako da učenici savladavaju i prenose nastavno gradivo kroz preuzimanje uloge nastavnika. Pri tome sami stiču znanje, osmišljavaju radne zadatke za druge učenike i time proširuju svoje poznavanje metoda u oblasti učenja. Učenici uglavnom vole ovakav način rada jer aktivno učestvuju u oblikovanju i odvijanju nastave, a podstiče i njihovu kreativnost. Metodu je […]


I konačno „Plan toka časa“ 28

Evo stigli smo do poslednje „lekcije“. Ono što smo do sada radili je veoma bitno da uočimo probleme na koje možemo naići i načine kako da ih rešimo ili zaobiđemo. Ali ono što nam treba da bi uspešno vodili čas je plan toka časa. To je ustavri i ono što pišemo i što imamo svakog časa kod sebe, ako svrate prosvetni savetnici, kolege, prijatelji …Plan toka časa je u stvari jedna tabela koja nas jasno vodi kroz naš čas. Ta tabela izglada ovako: Faza časa aktivnost učenika socijalna forma mediji cilj motivacija         informacija         obrada         diskusija         osiguranje znanja         generalizacija         evaluacija         Sve što nam treba nalazi se u ovim poljima. Pa da krenemo redom. Faze časa su faktički delovi časa, nešto slično kao Uvod, Razrada […]


Fenomenalni engleski … 10

Ovom času nisam prisustvovao, ali sam od kolega čuo da je bio odličan. Naravno odmah sam pojurio Oliveru da mi objasni šta je to radila i evo predstavićemo i vama. Nastavna jedinica je bila Future Time Clauses (ma šta to značilo 🙂 ) i realizovana je za jedan čas. Da bi pripremila ovaj čas koristila je materijal sa interneta i to sajtove na temu ekologije, održivog razvoja, zaštite životne sredine kao i materijal dobijen od profesora geografije Radiše Petkovića. Od materijala na času  koristila je: tablu, kartice, balone, radne listove, slike i kartu sveta. Uostalom da vam ja ne bih prepričavao evo citiram kako je ona to meni prenela: U uvodnom delu učenicima sam skrenula pažnju na uvodnu rečenicu koja će biti lajt motiv časa i sa njima kratko diskutujem na tu temu značenja rečenice. Da bi se bliže upoznali sa temom, kao i terminima koji će se javljati tokom […]


Situacije za učenje 3

Nastavljamo sa pričom o planiranju nastave po Berlinskom modelu. Nakon priče o analizi uslova, pedagoškim namerama, didaktičkoj podeli nastavne oblasi i metodskim razmišljanjima za čas dolazimo do sledećeg koraka: situacije za učenje.  Situacija za učenje je veoma dobar način da učenicima predstavite sadržaj kroz neki problem iz života. I oni, pokušavajući da reše taj problem u stvari uče. Situacija za učenje je tekst koji se sastoji od nekoliko delova. Prvi deo je kratak opis okruženja u kome stavljamo učenike. Smislimo neki primer iz života i pokušamo da učenike stavimo u ulogu nekog aktera. Najčešće to treba biti primer iz prakse konkretnog profila za koje se školuju učenici. Ako je u pitanju ekonomija, učenika stavimo u ulogu nekog administrativnog radnika, knjigovođe … ako je u pitanju turizam, onda npr. turističkog vodiča. Primer za to može biti: Zaposlen si u firmi „Plastika“ na poslovima nabavke robe. Firma postoji već 10 godinai uspešno […]


Drugi dvočas obrade teksta 2

Obzirom da mi se svideo prvi čas koji sam odradio po Klipertu, rešio sam tako da odradim drugi. Kako je ovo još uvek malo duži uvod u obradu teksta a i učenici uglavnom ovo znaju, pripremio sam im materijal koji se odnosio na oblikovanje teksta. Taj radni list je imao četiri pasusa i u njemu ukratko opisano: selektovanje teksta,  oblikovanje teksta (meni Format/Font), stilovi i kopiranje teksta. Ali da im tekst ne bi bio dosadan opet sam izostavio naslove pojedinih pasusa kao i mnoge pojmove u pasusima. To su morali sami da upišu ali su imali pravo da koriste računar. A dao sam im i neke slike u štampanom obliku da povežu sa tekstom. Nakon te informacije dobili su mali radni zadatak da srede nešto u nesređenom tekstu. Fazu informisanja su odradili odlično a ovde je bilo malo pitanja. Logično jer su u fazi informisanja radili u paru a u […]


Ispuni slova 4

Tok obuke Neki stručni pojam iz gradiva se ispisuje na sredini papira. Svako slovo postaje deo nekog drugog pojma na zadatu temu. Nastavnik (ili neko od učenika) grupiše dobijene pojmove i ispisuje ih na flipchart-tabli. Na taj način dobije se tzv „zbirka pojmova“ o kojima će biti reči u okviru nastavne teme. Radi se samostalno. Komentar Učenici po pravilu vole ovu metodu jer im se čini da rade nešto neobavezno. Za izradu najčešće nije potrebno više od 5 minuta. Kao polazni pojam ne mora se uvek koristiti stručni pojam; to može biti ime i prezime učenika, ime praznika (npr. nova godina, ili deda mraz)… Ono što je važno je da se slagalica popunjava pojmovima vezanim za zadatu nastavnu temu. Materijali papir, olovka, flomasteri, kartice, flipchart ili moderacijska tabla Primeri stručni pojam: obrada teksta Upotreba Ova metoda se može koristiti tokom faza informisanja. Pogodan je prilikom uvođenja u novu nastavnu oblast, […]


ABC – zid na temu 1

Tok obuke Na moderacijskoj tabli na levoj strani lista nastavnik vertikalno ispisuje azbuku. Potrebno je da učenici za svako slovo iz azbuke (ako je moguće) pronađu odgovarajući pojam iz teme. Može se tražiti od učenika da prilikom ispisivanja i objasni pojam. Komentar Ovom metodom se mogu proveravati samo teorijska znanja učenika i može se primeniti na bilo koju nastavnu oblast/modul. Rad može biti organizovan kao samostalan, u parovima ili po grupama. Materijali Moderacijska tabla, papir, kartice, flomasteri Primeri Rad sa tabelama: A – autosum, average, autofill B – bold, border C – copy, cut … Upotreba Ova metoda se može koristiti prilikom pripreme za test, zatim kao provera usvojenog znanja učenika sa prethodnih časova, za sistematizaciju. napomena: ovaj tekst je preuzet sa materijala koji se koristi za seminar “Predmatna didaktika – računarstvo i informatika” a čiji su autori nastavnici foruma informatike u projektu GTZ-a – reforma stručnog obrazovanja.


Didaktička struktura nastavne oblasti 6

Za one koji prate Berlinski model, evo jedne interesantne novine. Ovo takođe nije novina jer naši pravilnici jasno vide tematsko planiranje ali se kod nas uglavnom koristi mesečno. Kao što je poznato kada dobijemo predmete koje ćemo držati te godine, krenemo da pravimo naše planove. Dužni smo da napravimo globalni plan i da ga predamo PP službi. Naravno to lako završimo jer upisujemo samo module (nastavne oblasti) i broj časova. Apslolutno bespotrebno ali ajde. Sledeće planiranje je mesečno, kada razrađujemo nastavne jedinice po časovima u toku narednog meseca. Planiramo šta i kako ćemo raditi i to unosimo u mesečni plan (ako nekom zatreba …) Malo mi je čudan taj mesečni ali je dobar kao podsetnik i mnogo se iz njega može videti. Sledeći planovi koje radimo su pripreme za čas, koje su po meni takođe neophodne (samo zavisi u kojoj formi). E, pored ovog mesečnog planiranja postoji i tematsko planiranje, […]


Prvi časovi obrade teksta 2

Uvek oduševljen nečim novim rešio sam da probam da učenicima predstavim teoretske sadržaje na jedan drugi način. Obzirom da se radi o prvim časovima o programu za obradu teksta, potrebno je malo teorije da bi kasnije učenici znali da praktično rade. I baš mi se sviđa kako je prošao ovaj deo u pokušaću stalno da koristim malo teorije mada neznam da li je to uvek izvodljivo. Čas sam podelio na faze i planirao da oni sve sami odrade. Najveći akcenat sam stavio na informisanje i na osiguranje znanja. Početnih pet minuta motivacije sam iskoristio za razgovor kojih sve programa za obradu teksta ima i odakle ti programi kod nas u računaru. Onda sam ih podelio u parove i dao im radni list koji je sadržao 5 pasusa kojima su trebali dati naslove. Pasusi su bili sa tekstom o radnom okruženju, podešavanju margina, opciji pomoći, veličini i orijentaciji papira i snimanju […]