Autori zoran


Metodska razmišljanja

Ovde dolazimo do jednog veoma bitnog elementa u planiranju nastave.  Kada uopšte razmišljate o nekom času koji trebate da održite ono što vam prvo padne na pamet je kako će taj čas izgledati. Čak i kad ne stignem da pripremim čas kako želim, ja na čas krenem sa nekom idejom kako ću improvizovati i realizovati čas. Metodska razmišljanja je ustvari postavka metoda tokom plana toka časa. Metode aktivne nastave su veoma lep i snažan alat u nastavi, ali mogu da budu veoma opasne. Pogotovu ako ih ne koristimo kako treba a i za ono što treba. Na početnim seminarima sam se oduševljavao metodama (a i dan danas) ali kada sam to krenuo da primenjujem na časovima nije bilo baš tako glatko. Metode NIKADA ali NIKADA ne smeju biti cilj časa. Jeste da one unose dinamiku na času i da učenici to vole ali ne trebamo se truditi da čas prilagodimo […]


Pegagoške namere i značaj teme

Pedagoške namere Kada planiramo nastavu, osim obrzovnog sadržaja moramo voditi računai o pedagoškom aspektu. Šta je u stvari ono što nastavnik želi na svom času da postigne? Nastava je događaj koji je orijentisan ka cilju. Svaki nastavnik mora pri planiranju nastave da razmišlja o pedagoškim intencijama, tj kojim ciljevima u nastavi teži. Mora voditi računa o tome da li učenici trebaju da steknu znanja, veštine ili uverenja. Potrebno je proveriti da li nastava učenicima treba da prenese pragamatične veštine, kao i to da li su u prvom planu određene veštine ili učenici treba da kroz vežbanje steknu navike. U pedagoškim namerama potrebno je predstaviti na koji ćemo način učenike uvesti u nove sadržaje. Kako povezati životne situacije koje su njima poznate sa novim situacijama a da ih u startu ne odbijemo od teme. Definišemo kako će tok nastave uticati na učenike, da li ih prepustiti individulanom ili grupnom radu. Pedagoške […]


Analiza uslova. Element planiranja nastave 1

Analiza uslova spada u element planiranja nastave na koje nastavnik ne može da utiče. Nastava je povezana sa određenim pretpostavkama kako od strane nastavnika tako i od strane učenika. Učenici i pre nego što upoznaju predmetnog nastavnika već znaju sa čim se susreću. Neke informaije su dobili od svojih prijatelja, nebitno da li su tačne ili ne. Tako i nastavnik pre nego što uđe u odeljenje stvara neku sliku na osnovu svog iskustva sa istim profilom od prethodnih godina ili na osnovu utisaka kolega koji su već bili u tom odeljenju. Razlikujemo dve vrste pretpostavki: Antropološke pretpostavke Društveno kulturne pretpostavke Antropološke pretpostavke: Na komunikaciju na času, kao i na postizanje ciljeva utiču razni faktori kao npr. dob, pol, lična raspoloženja … U svakoj nastavi  pretpostavlja se izvestan stepen prilagođavanja učenika na karakteristike nastave inače nastava ne bi mogla da se održi. Tako i sam nastavnik koliko toliko mora da se […]


Berlinski model planiranja nastave 3

Ovaj naziv baš lepo zvuči i daje neku novu – savremenu notu planiranju nastave. Nije nešto epohalno drugačiji od klasičnog planiranja, ali je po meni funkcionalniji i efikasniji. Uglavnom se odnosi na planiranje aktivno orijentisne nastave, odnosno nastave u kojima učenici imaju aktivnu ulogu na času. Kroz ove tekstove predstaviću neke elemente u planiranju nastave, koje imaju veliku ulogu u nastavnom procesu, a to su: Analiza uslova, Pedagoške namere, Značaj teme, Didaktička struktura nastavne oblasti – modula, Metodska razmišljanja, Plan toka časa, Nastavni materijal i sredstva Ciljevi nastave Znači, da bi uspešno planirali (a kasnije videćemo i realizovali čas) potrebno je proći sve ove delove. Naravno ne planiramo svaki deo za svaki čas, neki delovi se planiraju za oblasti (module) a neki za čas ili dvočas, tročas … Ako svakom delu (fazi) pristupimo krajnje profesionalno, moći ćemo veoma lako voditi odeljenje (ili grupu) kroz gradivo. I to sa visokim kriterijumima. […]


Seminar o ocenjivanju 1

Kao i svaki zimski raspust (koji važi za učenike a ne za nastavnike) uvek iskoristimo za neki seminar. Ovog puta je to bio seminar o ocenjivanju. Akreditovani seminar Zavoda za vrednovanje, koga su vodile Ljiljana Tešanović i Ljiljana Stojanović iz Tehničke škole Zaječar. Generalno ovakav seminar uvek vredi, mislim na temu, jer ocenjivanje predstvalja bolnu tačku obrazovnog procesa i vredi čuti nove informacije. Na seminaru smo se bukvalno smrzli. Jer grejanje se za škole izgleda isključi kada su učenici na raspustu. Moja očekivanja od ovog seminara su bila mnogo velika, ali izgleda da sam promašio seminar. Ne znam kako moje kolege ali ja na ovom seminaru nisam baš shvatio koje tehnike i metode ocenjivanja u kom trenutku da primenim. Kasnije su mi rekli da to i nije cilj ovog seminara. Uglavnom su obrađivane funkcije ocenjivanja, nešto malo o Blumovoj taksonomiji i kako učeniku obrazložiti ocenu. Korisne stvari ali … pre […]


Kako pripremiti čas 1

Drugi deo seminara/druženja sa mojim kolegama  bio je takođe u  subotu  27. decembra. Radni naziv „skupa“ bio je: Kako da ubijem vreme? Celodnevna radionica  odnosila se na planiranje i pripremanje nastave i to na jedan novi pristup. Kada dobijemo predmete, tamo negde u julu ili krajem avgusta, krenemo da pravimo neke planove kako ćemo realizovati taj predmet kroz nastavne oblasti, teme, jedinice. Pravimo globalne planove, mesečne planove i pripreme za čas. Smatram da svaki nastavnik mora da ima svoje planove i pripreme, ali kakvi oni trebaju biti je već stvar diskusije. Novi pristup planiranju nastave, poznat kao Berlinski model, nam omogućava da u potpunosti sagledamo naš predmet od globalnog planiranja preko temastskog do planiranja časa, mada je uglavnom to nekoliko časova. Zašto nekoliko? Pa aktivna nastava koju sada energično zagovaram teško se izvodi samo za jedan čas. Ipak ako učenici preuzmu aktivnu ulogu na času moramo očekivati da je nemoguće […]


Ko to piše udžbenike? 2

Da li znate ko piše knjige odnosno udžbenike za učenike? Do skora sam mislio da je taj posao rezervisan za neke monopoliste sa fakulteta koji se time bave i zarađuju novac. Ali otkad često idem za Bg i tamo vidim kako to funkcioniše, video sam da je moguće napisati udžbenik i ako niste iz Bg-a. Pogotovu je dobro da udžbenik pišu nastavnici, koji dugo godina rade na tom predmetu i imaju uspehe u nastavi. Više puta sam se žalio na neke udžbenike, kako nisu lepo nepisani ili imaju grešaka. Tek skoro video sam koliko ima posla oko izdavanja udžbenika i koliko tu truda i strpljenja treba. Udžbenik Pravo za III razred, obrazovni profil FA, napisala je moja kolegenica Violeta Trajković. Izdavač je Zavod da udžbenike Beograd. Po mojim kriterijumima udžbenik je odlično urađen (iako pravo ne volim ali mi je neophodno u zadnje vreme).Tražio sam nešto i lako našao kao […]


Novi seminari …

Udruženje nastavnika “Dositej”, ove godine planira da preda Zavodu 19 seminara na akreditaciju. Neki seminari su stari, malo dorađeni, a ima i nekoliko potpuno novih seminara. Ovoliki broj seminara dokazuje da je trening sekcija tog udruženja veoma vredno radila ove godine. Pored rezultata koji su imali, u narednoj godini se planira duplo veći broj obučenih nastavnika. Kvalitet ovih seminara je u njihovoj realizaciji koja je koncipirana na aktivno orijentisanoj nastavi.


Eh ta ocena … 12

Trenutno je aktuelno zaključivanje ocena. Nije tako dramatično kao na kraju godine, ali ima i ovde nelagodnosti. Zaključio sam ocene u dva odeljenja i uglavnom imao poklapanja sa učeničkim razmišljanjima. Ali sam ipak naišao na jednu nedoumicu. Nastavnik se mora držati određenih pravila kod zaključivanja ocena. Uglavnom učenici ne znaju ta pravila (pa čak ni mnogi nastavnici) i tu može doći do nezadovoljstva. Jednom učeniku sam morao zaključiti ocenu iako znam da bi on trebao imati veću ocenu, ali brojke tako ne kažu. A drugom učeniku sam takođe dao nižu ocenu ali vodeći se nekim svojim sudom. Prvi učenik je imao dve četvorke i tu nema priče … lako je, dok je drugi imao samo jednu peticu koju je dobio na nekom grupnom radu. Nisam bio siguran u njegovo znanje, a morao je imati najmanje 2 ocene da bi mogao zaključiti, radio je nešto na računaru i dobio trojku. Po […]


Čas prava

Među nastavnicima vlada mišljenje da časove nekih predmeta možete učiniti interesantnim a kod nekih je to nemoguće. Takođe vlada i mišljenje da su neki časovi interesantni sami po sebi zbog specifičnosti (informatika, fizičko) a drugi su dosadni sami po sebi (teorijski predmeti). Mislim da nije tako i da se svaki čas  može učiniti interesantnim. Ali učiniti čas interesantnim ne znači da je on kvalitetan. Danas sam bio na času Prava, obrađivani su rokovi (a pravo nevolim, mada mi u poslednje vreme itekako treba) i čas mi je prošao za tren. Moja kolegenica Violeta Trajković čas je krenula sa malim brainstormin-gom, zatim su učenici na ispisanu reč na tabli ROKOVI dodavali termine koji ih asociraju čija se početna slova poklapaju sa slovima ROKOVI (ispuni slova …). U sledećoj fazi časa podeljen je nastavni materijal, tekst sa prazninama, koje su učenici popunjavali. Nakon toga i kratke diskusije, na poslednjoj fazi učenici su […]