Kategorija Vesti


Blumova taksonomija 56

Gledajući statistiku na ovom sajtu, šta ljudi najčešće traže na googlu, najviše se pojavljuje reč Blumova taksonomija. Ja sam nešto o tome pisao u nekim tekstovima ali sad ću pokušati da prenesem svoje viđenje tog pojma i kako ga možemo iskoristiti. 1956. godine Bendžamin Blum, američki školski psiholog, je sa svojim kolegama razvio klasifikaciju nivoa učenja. On je primetio da 95% pitanja na testovima zahteva od učenika da misle samo na najnižem nivou… ponavljanje informacija.  Postoje tri domena obrazovanja, odnosno načina usvajanja određenog sadržaja. Kognitivni domen – usvajanje znanja, Afektivni domen – stavovi, vrednosti i interesovanja, Psihomotorni domen – veštine Svaki od ovih domena ima svoje nivou usvajanja informacija. Mi ćemo se zadržati na kognitivnom domenu, na nivou znanja, jer s e sa time najčešće srećemo u školi. Blum je identifikovao šest različitih nivoa učenja unutar kognitivnog domena, od najjednostavnijeg (ponavljanja činjenica) preko složenijih mantalnih nivoa do najvišeg (evaluacije). Ovi […]


Da li džaba krečimo … 2

Jedan razgovor sa mojom kolegenicom koja inače predaje u osnovnoj školi me je naveo na neke čudne misli. Pita me ona kako ide reforma obrazovanja i zašto radimo nešto od repa a ne od glave. Generalno je u pravu. Ali reforma obrazovanja nije samo u srednjoj školi već je i u osnovnoj. Samo što nemaju isti efekat. Celu priču oko reforme je pokrenulo ministarstvo, ali je za srednje stručno obrazovanje našlo podršku u stranim organizacijama dok u osnovnom obrazovanju se sve oslanja na domaće snage. I tu je veliki problem. Mi u srednjem obrazovanju smo dobili jak dril kako se to radi napolje i logično uzeli ono što valja  i sada prepisujemo.. Nemamo mi šta da se pravimo pametni i da izmišljamo, tim koji dobija se ne menja. Ali osnovne škole su u problemu, a samim tim i naš posao je sa manje efekata. U osnovnim školama nastavnici nemaju toliku […]


Svi moramo voditi računa 1

Pre nekoliko meseci, naišao sam na času na učenika koji u pretraživaču kuca „Karike – ekonomska škola Bor“. Zapitah se o čemu se radi i ubrzo sam video da je to još jedna mreža na kojoj su korisnici kategorisani po školama. Kući sam rešio da proverim šta je to? Mreže ko mreža, uglavnom ciljana ka tinejdžerima sa 1000 srca i znakova ljubavi. Nisam mogao da ne primetim slike više skinutih nego obučenih manekena i manekenki sa avatara koji su u dve reči odgovarali na neke poruke ili komentarisali slike. I sami znate koje su to reču: extra, hot, sexy, kiss, kisssssss, kisić ….. itd. Uglavnom zabrinut za pojavu paralelnog PINK-a, rekoh: „Ajde ne budi toliki „smor“, pusti učenike neka uživaju u druženju“. Kako je kod mene u školi uglavnom ženska populacija učenika, reših da na sekciji porazgovaram o tom fenomenu sa učenicima. Lepo mi one objasnile da ne veruju da […]


Učenje po stanicama 4

Tok obuke Na različitim mestima u jednoj prostoriji („stanicama“) nastavnik raspoređuje materijal, kao i zadatke vezane za taj materijal. Materijal je tako izabran da učenici bez stalne pomoći nastavnika mogu da ga obrade i da uče kroz otkrivanje. Stanice sadrže i materijal koji pruža mogućnost samostalne provere. Učenici samostalno prolaze kroz stanice za učenje tokom zadatog vremena. Pri tome na svakoj stanici mogu sami da biraju obim i stepen težine svog rada, kao i da provere svoj napredak u učenju. Ako je materijal za učenje poređan od jednostavnih zadataka ka složenijim, učenici će prolaziti kroz stanice određenim redosledom. Komentar Ovo je još jedna od metoda koja je pogodna za rad u odeljenjima sa učenicima koji imaju različito predznanje i sposobnosti. Kako se učenje odvija individualno, učenik brzinu učenja prilagođava svojim potrebama i mogućnostima. Učenici sami mogu proveriti svoje znanje bez pritiska koji obično imaju kod klasičnog ispitvanja. Nastavnik priprema materijal […]


I konačno „Plan toka časa“ 28

Evo stigli smo do poslednje „lekcije“. Ono što smo do sada radili je veoma bitno da uočimo probleme na koje možemo naići i načine kako da ih rešimo ili zaobiđemo. Ali ono što nam treba da bi uspešno vodili čas je plan toka časa. To je ustavri i ono što pišemo i što imamo svakog časa kod sebe, ako svrate prosvetni savetnici, kolege, prijatelji …Plan toka časa je u stvari jedna tabela koja nas jasno vodi kroz naš čas. Ta tabela izglada ovako: Faza časa aktivnost učenika socijalna forma mediji cilj motivacija         informacija         obrada         diskusija         osiguranje znanja         generalizacija         evaluacija         Sve što nam treba nalazi se u ovim poljima. Pa da krenemo redom. Faze časa su faktički delovi časa, nešto slično kao Uvod, Razrada […]


Fenomenalni engleski … 10

Ovom času nisam prisustvovao, ali sam od kolega čuo da je bio odličan. Naravno odmah sam pojurio Oliveru da mi objasni šta je to radila i evo predstavićemo i vama. Nastavna jedinica je bila Future Time Clauses (ma šta to značilo 🙂 ) i realizovana je za jedan čas. Da bi pripremila ovaj čas koristila je materijal sa interneta i to sajtove na temu ekologije, održivog razvoja, zaštite životne sredine kao i materijal dobijen od profesora geografije Radiše Petkovića. Od materijala na času  koristila je: tablu, kartice, balone, radne listove, slike i kartu sveta. Uostalom da vam ja ne bih prepričavao evo citiram kako je ona to meni prenela: U uvodnom delu učenicima sam skrenula pažnju na uvodnu rečenicu koja će biti lajt motiv časa i sa njima kratko diskutujem na tu temu značenja rečenice. Da bi se bliže upoznali sa temom, kao i terminima koji će se javljati tokom […]


Situacije za učenje 3

Nastavljamo sa pričom o planiranju nastave po Berlinskom modelu. Nakon priče o analizi uslova, pedagoškim namerama, didaktičkoj podeli nastavne oblasi i metodskim razmišljanjima za čas dolazimo do sledećeg koraka: situacije za učenje.  Situacija za učenje je veoma dobar način da učenicima predstavite sadržaj kroz neki problem iz života. I oni, pokušavajući da reše taj problem u stvari uče. Situacija za učenje je tekst koji se sastoji od nekoliko delova. Prvi deo je kratak opis okruženja u kome stavljamo učenike. Smislimo neki primer iz života i pokušamo da učenike stavimo u ulogu nekog aktera. Najčešće to treba biti primer iz prakse konkretnog profila za koje se školuju učenici. Ako je u pitanju ekonomija, učenika stavimo u ulogu nekog administrativnog radnika, knjigovođe … ako je u pitanju turizam, onda npr. turističkog vodiča. Primer za to može biti: Zaposlen si u firmi „Plastika“ na poslovima nabavke robe. Firma postoji već 10 godinai uspešno […]


Obuka u birou (2) – Na muci se poznaju junaci

Kao nastavnik obuke u birou smatram da ovaj predmet  poseduje neke izuzetne osobine koje ga stavljaju iznad ostalih predmeta, ali (zašto uvek mora da bude neko ali ?!) i ovde se javljaju situacije koje ga stavljaju u drugu krajnost. O ovome najbolje govori činjenica da u velikom broju škola nastavnici izbegavaju ovaj predmet. Zašto? Koje se to muke, problemi i teškoće mogu javiti? Po mom mišljenju, to  je sledeće: Širina predmeta zahteva širinu znanja nastavnika Obimne pripreme za časove Neadekvatna pripremljenost učenika Problematika grupnog rada Potreba za korišćenjem različitih i obimnih nastavnih sredstava Ocenjivanje Na početku – sama suština ovog predmeta koja podrazumeva povezivanje znanja iz različitih oblasti može dovesti do teškoća jer nastavnik koji predaje obuku treba posedovati široko znanje. Ja sam u dosadašnjem radu u školi prošla veliki broj predmeta, od korespondencije do računovodstva preko marketinga i spoljnotrgovinskog poslovanja. Takođe, solidno se snalazim sa računarima i ostalim informatičkim […]


Drugi dvočas obrade teksta 2

Obzirom da mi se svideo prvi čas koji sam odradio po Klipertu, rešio sam tako da odradim drugi. Kako je ovo još uvek malo duži uvod u obradu teksta a i učenici uglavnom ovo znaju, pripremio sam im materijal koji se odnosio na oblikovanje teksta. Taj radni list je imao četiri pasusa i u njemu ukratko opisano: selektovanje teksta,  oblikovanje teksta (meni Format/Font), stilovi i kopiranje teksta. Ali da im tekst ne bi bio dosadan opet sam izostavio naslove pojedinih pasusa kao i mnoge pojmove u pasusima. To su morali sami da upišu ali su imali pravo da koriste računar. A dao sam im i neke slike u štampanom obliku da povežu sa tekstom. Nakon te informacije dobili su mali radni zadatak da srede nešto u nesređenom tekstu. Fazu informisanja su odradili odlično a ovde je bilo malo pitanja. Logično jer su u fazi informisanja radili u paru a u […]


Didaktička struktura nastavne oblasti 6

Za one koji prate Berlinski model, evo jedne interesantne novine. Ovo takođe nije novina jer naši pravilnici jasno vide tematsko planiranje ali se kod nas uglavnom koristi mesečno. Kao što je poznato kada dobijemo predmete koje ćemo držati te godine, krenemo da pravimo naše planove. Dužni smo da napravimo globalni plan i da ga predamo PP službi. Naravno to lako završimo jer upisujemo samo module (nastavne oblasti) i broj časova. Apslolutno bespotrebno ali ajde. Sledeće planiranje je mesečno, kada razrađujemo nastavne jedinice po časovima u toku narednog meseca. Planiramo šta i kako ćemo raditi i to unosimo u mesečni plan (ako nekom zatreba …) Malo mi je čudan taj mesečni ali je dobar kao podsetnik i mnogo se iz njega može videti. Sledeći planovi koje radimo su pripreme za čas, koje su po meni takođe neophodne (samo zavisi u kojoj formi). E, pored ovog mesečnog planiranja postoji i tematsko planiranje, […]