Stripovi na temu

Tok obuke: Nastavnik započinje čas zadavanjem teme postavlja nekoliko sličica, u formi stripa, na moderacijsku tablu. Učenici treba da poređaju slike po logičnom redu kako bi dobili smislenu priču (zadavanjem rednog broja sličice ili lepljenjem sličica po redu). Nakon formiranja stripa na temu (logičnog redosleda sličica), učenici treba da detaljno opišu u formi teksta svaku sličicu i pridruže joj odgovarajući tekst. Na kraju svaki učenik treba da izvrši sistematizaciju, odnosno da izvede svoj zaključak čitave priče. Komentar: Ova metoda je namenjena za razvijanje logičkog mišljenja kao i kreativnosti kod učenika. Uz ovu metodu učenici usavršavaju svoje: pismeno izražavanje samostalno razmišljanje strukturiranje i formulisanje teksta veštine sistematizacije Najpogodnije je raditi u grupama ili parovima. Obavezna je analiza i diskusija, gde će učenici da izvrše procene rezultata, povezivanje prethodnog i novog gradiva i izvođenje zaključaka u vezi sa zadatom temom. Neophodno je napomenuti da je ova metoda veoma interesantna za učenike. Materijali: […]

Obrazovanje zasnovano na ishodima

Novi pristup pisanju nastavnih programa je OZI (obrazovanje zasnovano na ishodima). Šta su u stvari ishodi? Po definiciji: Ishod je eksplicitna izjava kojom se određuje koja znanja i veština, stavove i vrednosti svaki učenik treba da razvije. Ova definicija sama za sebe ništa ne govori. Ishode pišemo na osnovu dužnosti i zadataka iz DACUM mape. Ako uzmemo primer da smo u razgovoru sa privredom definisali neke dužnosti i zadatke i da su one date u sledećoj tabeli iz DACUM-a: F.Organizuje sopstveni rad F1 Priprema radni prostor i sredstva za rad F2 Planira dnevne, nedeljne i mesečne aktivnosti F3 Kontroliše ispunjenje plana F4 Arhivira dokumentaciju Za sve ove korake (F1-F4), možemo napisati jedan ili više ishoda: – vodi knjigu evidencija, – nabavlja kancelarisjki materijal –  …. Ovde sam napisao 2 ishoda. Svaki ishod mora počinjati glagolom. Glagol je veoma biten element ishoda jer on definiše težinu ishoda odnosno ono šta će […]

Skupština udruženja nastavnika „Dositej“

Dana 12.12. 2008. godine u hotelu „Palace“, Topličin venac br. 23, održaće se redovna skupština udruženja nastavnika „Dositej“. Udruženje nastavnika osnovnao je pre 3 godine, ali nikad nije zaživelo u svom pravom svetlu. Velike obaveze nastavnika koji su bili osnivači nisu dozvoljavale da se udruženje razvije i da ostvari svoje zacrtane ciljeve. Od marta ove godine, radne grupa nastavnika na čelu sa g-dinom Klages-om radila je na postavljenju temelja novog-starog udruženja. Na ovoj skupštini osim usvajanja izveštaja jedna od tački dnevnog reda je i izbor novog rukovodstva kao i predstavljanje novog web servisa udruženja.

Dobri – loši primeri

Tok obuke: Metoda je zasnovana na slučaju grešaka i ispravljanja grešaka. Postoji mogućnost grupnog rada kao i individualnog rada. Kod grupnog rada nastavnik podeli učenike na grupe. Učenicima dati primer nekog rešenja, rada, eseja …. koji ima greške kao i primer ispravnog rada. Broj grešaka definiše težinu problema. Materijal koji dobiju učenici može biti u štampanom ili elektronskom obliku.  Može biti dokument, prezentacija, slika … Ovom metodom možemo videti da li učenici prepoznaju gde je greška i da li znaju da je otklone i reše problem. Postoji varijanta da se materijal prikaže javno (na tabli, projektoru) i da se sa nastavnikom komentariše gde su problemi pa učenici kasnije da rešavaju ili da se učenicima ostavi da sve rade sami. Komentar: Metoda za koju ne treba mnogo vremena za pripremu. Veoma zahvalna za rad i za nastavnika i za učenika. Učenici vole da koriste istraživački rad a nastavniku je lako da […]

Šta nam je donela „reforma“ obrazovanja

Ne znam da li je reč „reforma“ pleonazam u obrazovanju, jer inače, obrazovanje je živ proces koji se stalno menja, koji je stalno u reformi. Tako mi se čini. Slučajno (a možda i namerno) u poslednje dve godine radio sam poslove koji su me približili nekim institucijama obrazovanja, u kojima sam sagledao čitav niz, nastanak i implementacije obrazovnih profila u srednjem stručnom obrazovanju. Tek sam, evo posle 6 godina rada kao nastavnik, uspeo da kompletiram nastavni proces i naučio kako da maksimalno pružim znanje svojim učenicima. Trenutno je oko 370 srednjih stručnih škola u Srbiji. Od toga je 155 škola u ogledu i u njima je 55 različitih obrazovnih profila u pilot fazi. Te 155 škole, pokrivaju 13 područija rada i neke od tih škola imaju pomoć raznih organizacija: CARDS (faza 1), obuhvata 50 škola, GTZ – 44 škola, CARDS (faza 2) – 22 škole, samostalno bez pomoći u ogledu […]